Престижно признање “Др Зоран Ђинђић”, које се у Војводини додељује, већ дванаести пут, најуспешнијим младим научницима и истраживачима из АП Војводине, уручено је вечерас др Страхињи Ковачевићу, истраживачу-сараднику на Технолошком факултету у Новом Саду. Признање за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука, додељено је Саши Поповићу из Београда. За најбољег студента Универзитета у Новом Саду за школску 2014/2015, проглашен је и награђен Вукашин Јовановић, са Економског факултета у Новом Саду. Покровитељ награда је Покрајинска влада АП Војводине.
Награду „Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача” за 2015. годину у АП Војводини др Страхињи Ковачевићу уручила је почасна председница Фонда „Др Зоран Ђинђић“ Ружица Ђинђић, која се посебно захвалила председнику Покрајинске владе без чије подршке све ове године награда за младе научнике и истраживаче не би била могућа. Награда се састоји од свечане повеље и новчаног дела од милион динара.
Награду је образложио председник Фонда „Др Зоран Ђинђић“ проф. др Драгослав Петровић, истакавши да је, теоријски, за ову награду било чак 1244 кандидата, јер се толико млађих од 35 година са комплетном документацијом као научници налази у бази података Покрајинске владе.Институти и факултети су одабрали њих девет са најбољим резултатима током ове године, а Одбор Фонда „Др Зоран Ђинђић“ издвојио је један предлог за награду, о коме се изјаснио Сенат Универзитета у Новом Саду. Професор Петровић је истакао да је др Страхиња Ковачевић, којима има само 27 година, најмлађи добитник ове престижне награде.
Др Страхиња Ковачевић је рођен 1988. године у Новом Саду. Након завршене Средње техничке школе „Павле Савић“ у Новом Саду, 2007. године је уписао Технолошки факултет у Новом Саду, на коме је завршио основне академске студије са просечном оценом 9,41, те мастер студије са оценом 9,80. Звање доктора наука је стекао 2015. године, где је на Технолошком факултету у Новом Саду завршио докторске академске студије, на студијском програму Прехрамбено инжењерство, са просечном оценом 10,00. Тема докторске дисертације гласи: „Хемометријско моделовање хроматографског понашања и биолошке активности серије андростанских деривата“. Искуства у усавршавању стицао је и у Бугарској, Чешкој, Словенији, а само током ове године је аутор 12 научних радова у истакнутим светским часописима, у четири је чак први аутор. Његова цитираност већ сада износи 50.
Признање за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука Саши Поповићу из Београда уручио је ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Душан Николић. Награда се састоји од свечане повеље и новчаног дела од три стотине хиљада динара.
Осврнувши се на говор Михајла Пупина, председника Академије наука Њујорка, на једној сличној оваквој свечаности одржаној 1932. године, ректор Николић је рекао да има утисак да се и наша цивилизација суочава са великим изазовима, проблемима и дилемама.
„Плашим се да у овом тренутку нема довољно визионара попут онога чије име носи награда која се вечерас додељује, а који су у стању да схвате колико је важно учинити напор да се оствари одговарајући технолошки напредак, колико је важно обезбедити економску благодет човечанства у целини и појединих нација. И плашим се да нема довољно оних који су у стању да схвате колико је важно успоставити равнотежу и са оном другом сфером људске цивилизације и људског живота, успоставити хармоничне односе у друштву и свету ком припадамо“, рекао је проф. др Николић и додао да се плаши да нам је и наука испарцелизована, да врло често нисмо у стању да видимо целину и да сагледамо пут којим треба ићи, те да недостаје енциклопедистички приступ. „Али, видим наду и верујем у будућност, пре свега захваљујући чињеници да постоје велике институције које могу интегрисати знања која су битна за стабилност друштва. Мислим на универзитете, као велике академске заједнице, међу њима и Универзитет у Новом Саду. И оно што је најважније што улива посебну наду и веру у будућност јесу ови млади људи који вечерас добијају признања. Један од њих се бави технологијом, други економијом и трећи се бави друштвеним питањима“, рекао је ректор Николић.
Саша Поповић је рођен 1992. године у Београду. Основне академске студије филозофије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са просечном оценом 9,94. Дипломски рад на тему „Аристотел о онтолошком статусу геометријских објеката“, одбранио је 2015. године, код ментора проф. др Милоша Арсенијевића, са оценом 10. Уписан је на мастер академске студије на Филозофском факултету у Београду, области интересовања и истраживања су метафизика, филозофија математике и логике, филозофија физике, метаонтологија, историја филозофије, историја математике и физике.
Најбољем студенту у 2014/2015. години Вукашину Јовановићу награду, која се састоји од свечане повеље и новчаног дела од две стотине хиљада динара, уручио је председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, који је рекао да су млади људи којима је вечерас одата почаст одавно схватили и препознали оно што је Зоран Ђинђић увек истицао као најважније, а то је потреба да српско друштво етику добрих намера замени етиком одговорности за последице.
„Јер све наше трагедије, суноврати, сва наша осиромашења – и материјална и духовна – правдају се националним патосом и најбољим намерама. И отуда толико у јавном животу Србије салви самохвалисања и самосажаљевања, без икаквих резултата. Награђени млади људи имали су храбрости и снаге, да преузму управо етику одговорности за резултате и због тога смо се окупили данас да им се захвалимо“, рекао је Пајтић.
Осврнувши се на Зорана Ђинђића за кога је рекао да је као интелектуалац и модеран политичар, истовремено и једини српски државник модерних времена који је био и мислилац и стратег и реформатор. Посебно су га красиле четири особине.
„Прва, да је био свестан, спреман и способан да спозна глобална кретања, узрочно-последичну везу између оног што се дешава у међународној заједници и код нас. Огромна већина људи који се баве јавним послом или нема довољно знања, или нема довољно свести о томе да те везе спозна.
Друго, умео је на изванредан начин да интегрише и искористи све националне ресурсе, да упрегне оно најбоље што поседујемо у нама, да мири и уједињује људе. За разлику од велике већине других политичара, није се служио идејом „завади, па владај“, и није имао намеру да себе промовише у врховног арбитра и врховног вођу. Јер то је најбољи пут да једног од највећих народа на Балкану постанете најслабија нација на Балкану.
Треће, Зоран је истицао да је хиљаду пута штетније и опасније када власт крши законе, него када то чине грађани. С друге стране, видимо велику већину људи у јавном животу и политици који институције користе као параван за јачање сопствене личне моћи.
Четврто, али не и мање важно је то, да је Зоран волео свој народ и зато га није лагао. Врло често су говорили да је сурово искрен. Али, био је такав због тога што је поштовао људе којима је био окружен и народ из кога потиче. И није, за разлику од већине других, користио популизам и демагогију“, рекао је председник др Бојан Пајтић и нагласио да је због тога Зоран Ђинђић непревазиђен узор, те да нико од људи који су након њега водили ову државу није имао довољно снаге, свести и знања да преузме етику одговорности за резултате.
Пајтић је рекао да су Србији више него икад потребни паметни и храбри људи који прихватају етику резултата и одговорности за последице и лауреатима награде која носи Ђинђићево име поручио: „Остајте овде, јако нам требате!“
Вукашин Јовановић је рођен 1992. године у Новом Саду, где је, после Гимназије „Светозар Марковић“, завршио Економски факултет Универзитета у Новом Саду, смер: Менаџмент, са просечном оценом 10,00. Као студент на размени, једну годину је студирао на Економском факултету у Љубљани, где је проглашен за најбољег интернационалног студента. Током студија, радио је стручну праксу и више компанија у земљи и иностранству. Оснивач је и лидер студентске организације Финансијски клуб у Новом Саду.
У име награђених присутним званицама, на свечаности у централном холу Покрајинске владе, на којој су додељене академске награде „Др Зоран Ђинђић“, обратио се др Страхиња Ковачевић.
„Сигуран сам да ове награде представљају велику инспирацију за све младе људе. Бављење науком није лак посао, али је врло леп, посао који носи посебну ноту која га разликује од сваког другог занимања, ноту која подразумева веома велику радозналост и веома велику одговорност“, рекао је др Страхиња Ковачевић и додао да је поносан на резултате које је остварила његова истраживачка група на Технолошком факултету у Новом Саду, који су признати у свету и који могу да парирају резултатима које добијају научници у свету.
„И у овом контексту бих желео да цитирам др Зорана Ђинђића, који је рекао да наши људи не би одлазили у свет, потребно је да свет доведемо у нашу земљу, што управо улагањем у науку и чинимо. Веома ме чини срећним то да у нашој земљи постоје људи и институције које препознају значај научног истраживања и науке. Покрајинска влада и Фондација „Др Зоран Ђинђић“ већ више од деценије препознају значај науке за развој не само АП Војводине, већ и за развој Србије“, нагласио је, на крају свог обраћања, др Страхиња Ковачевић.
