Под покровитељством Скупштине АП Војводине, а у организацији Института за европске послове (INEA) из Дизелдорфа и Факултета техничких наука из Новог Сада, у покрајинском парламенту данас је одржан VII Међународни форум „Енергетика Србије 2013: Будућност и перспективе“.
Председавајући Форума, Тихомир Симић истакао је на отварању, да брига за енергетску безбедност сваке земље и нације представља почетак и крај свих размишљања о бољем животу грађана, о модерној и развијеној економији и омогућавању запошљавања. Он је нагласио да енергија представља окосницу програма Европа 2020, па питања прибављања, производње, преноса, продаје и куповине и коришћења енергије, представљају основу развоја за све друге области. По овим питањима, оценио је Симић, Србија ускоро мора учинити кључне кораке.
Форуму „Енергетика Србије“ присуствовао је велики број представника политичке и стручне јавности, дипломатског кора и експерата из области енергетике. У својству домаћина, учеснике је поздравио председник Скупштине АПВ Иштван Пастор који је нагласио да овај међународни форум види као важан корак у тражењу одговора на стратешка економска питања.
“У времену кризе када покушавамо да анализирамо узроке и последице драматичних економских промена, нужно се намећу бројна питања. Питање перспективе, раста и развоја привреде захтева темељну анализу. Мноштво је дилема и недоумица које нас муче. Важно, можда фундаментално питање је и: зашто нека друштва напредују, а друга не? Свесни економских показатеља развијености нашег друштва, принуђени смо запитати се и: зашто смо сиромашни? Да ли смо сиромашни зато што нам недостају економске шансе, или због навика, менталитета, научених образаца односа према раду и обавезама? Да ли препознајемо економске шансе, да ли смо спремни да одговоримо на изазов промењених друштвених, технолошких, социјалних, економских околности? Да ли смо спремни да креирамо друштвени и привредни амбијент у којем ће се расположиви ресурси рационалније користити? Јер, ми смо друштво заробљених ресурса. А ресурсе најбоље штити управо њихова добра употреба. А друштва, друштва напредују зато што се мењају и прилагођавају променама у окружењу“, рекао је Пастор и подвукао да економски концепт обновљивих извора енергије отвара управо питање прилагођавања променама и рационалног коришћења ресурса.
Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије Зорана Михајловић указала је на важност одржавања овог међународног форума, истичући да су у претходних годину дана направљени значајни кораци у уређењу и унапређењу законске регулативе која прати област енергетике и зелене економије. Она истакла да је Министарство припремило акциони план, којим је предвиђено да се до 2020. године у Србији енергетска ефикасност повећа за девет одсто, а да ће од наредне године постојати и посебан фонд за енергетску ефикасност.
О важности енергетике говори су и Мајкл Девенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији, амбасадори Мађарске, Белгије, Финске и Аустрије, министар енергије, рударства и индустрије Босне и Херцеговине Ердал Трхуљ, као и званичници бројних института, компанија и агенција из области енергетике.
Покрајинска секретарка за енергетику и минералне сировине Наташа Павићевић-Бајић је истакла да енергетика представља окосницу развоја привреде наше државе. “Велике инвестиције у енергетске објекте дају подстицај развоју технологија, отварању нових радних места, подстичу развој не само великих, већ и малих и средњих предузећа, смањују увозну зависност и повећавају енергетску сигурност. Енергетски сектор је интересантан не само за домаће, већ и за стране инвеститоре, јер су улагања у енергетику сигурне инвестиције на дуги рок. Без електричне енергије, грејања, транспорта, незамисливо је функционисање једне државе. Пораст стандарда, развој технологија, захтеви заштите животне средине, обавезе према смањењу утицаја на климатске промене и раст потреба за енергијом представљају изазов за читаво друштво. За реализацију пројеката у области енергетике један од кључних фактора је уређена законска регулатива. Наша држава је не само донела потребна законска и подзаконска акта, већ их стално и континуирано усклађује са захтевима тржишта. У процесу реализације свих енергетских пројеката потребна је синергија свих актера у процесу њихове реализације. Укључивање економиста, правника, стручњака за водопривреду, пољопривреду, шумарство, заштиту животне средине, стратешко и просторно планирање, као и укључивање невладиног сектора, путем синергије, омогућава стварање позитивне климе за убрзано инвестирање у енергетски сектор. Стални раст цена фосилних горива и велика зависност од увоза енергената, намеће потребу да се окренемо сопственим резервама”, рекла је Наташа Павићевић-Бајић и нагласила да се на тај начин смањује расипање енергије улагањем у енергетску ефикаснот, с једне стране и коришћењем обновљивих извора енергије из домаћих ресурса, с друге стране.
Током обраћања, нагласила је потребу да се мењају навике у коришћењу енергије, јер само паметно коришћење енергије, која се не расипа, може довести до просперитета целе земље.
“Обновљиви извори енергије, а пре свега аграрна биомаса и геотермална енергија су водећи ресурси у Војводини, чије коришћење доприноси смањењу увозне зависности, развоју привреде, отварању нових радних места и смањењу емисије штетних гасова са ефектима стаклене баште. У структури обновљивих извора енергије, потенцијал аграрне биомасе је 9 до 10 милиона тона годишње у Војводини. Једна трећина стављена у сврху енергетике и производње топле потрошне енергије, омогућиће нам да се смањи потрошња фосилних горива, да се смањи цена грејања, што представља једну од основних мера у даљем развоју енергетике наше регије”, истакла је Павићевић-Бајић.
У Покрајинском секретаријату за енергетику и минералне сировине израђују се планови и програми за примену обновљивих извора енергије, ради повећања ефикасности у свим областима. Један од тих програма је и примена обновљивих извора енергије у даљинском систему грејања. Због тога су у буџету Секретаријата предвиђена средства за израду претходне студије оправданости, са генералним пројектом за осам до десет општина, и Студија оправданости са идејним пројектом за четири до пет општина, за реализацију коришћења биомасе или геотермалне енергије у даљинском систему. Секретаријат је, такође, започео израду мапирања потенцијала биомасе по општинама, који представља темељ како и на који начин искористити домаће ресурсе и да се на тај начин, у наредном периоду, оствари најважнији циљ – а то је да се замене фосилна горива употребом што већег процента енергије коју производимо из сопствених ресурса. “План је да се за наредних пет година дође до сопствене производње и до 50 одсто, с обзиром на постојеће потенцијале аграрне биомасе и геотермалне ресурсе”, рекла је Наташа Павићевић-Бајић.
