Нови Сад, 24. новембар 2012. године – У Скупштини Војводине данас је одржана свечана седница којом је обележена 94. годишњица присаједињења Војводине Србији.
Свечаној седници присуствовали су председник Србије Томислав Николић, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, потпредседници војвођанске Скупштине, чланови Владе АП Војводине, посланици, председници националних савета, јавног и културног живота покрајине.

Седница је почела интонирањем државне химне "Боже правде" и свечане песме у извођењу Хора Српског народног позоришта.
Поздрављајући присутне председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор је истакао да данас обележавамо 94. годишњицу одржавања Велике народне скупштине на којој је 25. новембра 1918. прихваћена резолуција да се Банат, Бачка и Барања прикључе Краљевини Србији, као први корак који је водио формирању нове државе јужнословенских народа, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

„Срећни људи имају лоше памћење и богато сећање. Војводина носи богата сећања: свест о јединствености вековног искуства заједничког живота као и свест о заједничкој судбини припадника свих националних заједница који живе у Војводини. Историја политичких, економских, културних и других односа међу различитим заједницама које живе на нашем простору укључује векове коегзистенције и сарадње, али и историјска размимоилажења, другачије разумевање историјских консталација. Мултикултурализам као толико пута истицана вредност, није само језичка, фолклорна, обичајна и верска различитост. То је и различитост радости и туга, различити доживљај историје, узрочника догађаја, самог догађаја и његових последица. А суживот, до излизаности спомињана толеранција јесте мерило, јесмо ли и у којој мери смо спремни све ово прихватити. Да се исти догађај може и славити и обележавати, а да то не раздваја, разбија, него повезује. Потврда, да је то могуће је и историја заједничког живота у Војводини – умеће споразумевања са мало речи", истакао је Пастор.
„У протеклих 94 године, на војвођанским просторима је промењено два типа друштвено-економских односа и шест државно територијалних уређења. Али, константа је да Србија негује своју државност, а Војводина своју аутономност", рекао је Пастор.
Председник Скупштине Војводине истакао је да је аутономија Војводине мера слободе и достојанства свих грађана Србије.
„Европска Србија и у њој аутономна Војводина, заслужује да изгради и оснажи институције модерне европске државе. Ни Србија ни Војводина немају времена за спавање", рекао је Пастор.
Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић је подсетио на значајну одлуку донету пре 94 године и указао да су тадашњи српски прваци у Војводини знали да препознају где је будућност Војводине. У свом говору председник Владе Војводине др Бојан Пајтић је рекао:

{флв}24112012_Пајтиц{/флв}
"Ако питамо срце, казаће: учинили сте по мени; ако питамо памет, и она ће нам то казати," рекао је тада Јаша Томић. И одмах нагласио: "Прикључујемо се Краљевини Србије, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свима. Даћемо од срца и народима који с нама живе, а нису Срби. Обезбеђује им се свако право које желе да као мањина очувају, и развијају своје народно биће."
Поменућемо данас имена људи од којих смо морали нешто да научимо. То су људи захваљујући којима је, пре 94 године, Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији. Била је то велика, значајна и далекосежна одлука. Без те одлуке ми данас не бисмо били овде. Ко зна где бисмо били…Ако бисмо били.
Били су то велики људи који су помогли стварање нове јужнословенске државе на Балкану, онакве какву је осигурало вођство Србије. Имали су тада различите концепције о томе како створити и на који начин утемељити ту државу, али око једне идеје није било никаквог спора: била је то идеја националног уједињења и јужнословенског братства. Зато су одлуке Скупштине донели једногласно. И зато је Акт уједињења у Војводини безрезервно поздрављен у најширим народним слојевима.
Одлуке Велике народне скупштине политички и правно изразиле су вековне тежње српског и других јужнословенских народа који су живели на тлу тадашње Војводине. Идеја националног и словенског уједињења, жеља за повезивањем са Србијом и браћом преко Саве и Дунава стајала је иза свих политичких пројеката у Новом Саду тог доба.

Данас морамо да поменемо имена људи од којих смо морали нешто да научимо, јер су то људи који су идеји присаједињења посветили живот. Ко ће чувати успомену на Тихомира Остојића, Блашка Рајића, Вељка Петровића, Петра Коњовића, Васу Стајића, Јашу Томића и Косту Хаџија? Ко ће помињати Игњата Павласа, Јована Храниловића, Емила Гаврила, др Људевита Мичатака, Бабијана Малагурског, Стевана Михалџића? Ко ће памтити др Јована Латинчића, др Милана Петровића, др Богдана Гавриловића, др Милана Јовановића – Батута или др Миту Лукића? Ми ћемо их памтити и помињати.
И друге треба да памтимо, јер је од њих и почело. Још од Норме Аврама Мразовића, просвећења српског пре више од 230 година. Он је био учитељ Георгију Петровићу, Јоакиму Вујићу, Давиду Коњовићу, Платону Атанацковићу и Јовану Хаџићу. А ови, опет, учитељи свим нашим учитељима.
Много је имена које не смемо да заборавимо, Георгије Станковић, Сава Текелија, Марија и Јован Трандафил, Милош и Марија Димитријевић, Богдан Дунђерски, Георгије Магарашевић, Доситеј Обрадовић, митрополит Стратимировић, патријарх Рајачић, војвода Шупљикац, Михаило Полит-Десанчић, Димитрије Анастасијевић Сабов, Јован Стерија Поповић, Теодор Павловић, Јован Суботић, Јаков Игњатовић, Антоније Хаџић и Јован Бошковић.
Ко те велике људе не поштује, мало себе поштује. Ко њихов пут не прати, нема кога да следи.
Зашто?
Зашто, кад су ти људи припадали различитим странкама и групама? Зашто, кад нису били исти ни по нацији ни по вери? Зашто, кад се неки од њих чак ни лично нису подносили? Зашто, кад историја једне спори, а друге велича?
Зато, даме и господо, што о њима појединачно можемо мислити како год хоћемо, али их заједно морамо поштовати. Имали су једну велику и значајну особину која нама данас често недостаје: умели су да разликују важно од неважног. Нису од малих разлика правили велике проблеме. Били су свесни историјскога часа у којем се налазе. Били су окренути ка једном заједничком циљу који је сам по себи био већи од свих њих. И то су они знали. И тако су се владали.
То смо од њих морали да научимо: да препознамо будућност и да јој се сви заједно посветимо. Свом снагом и свим срцем. Да не правимо политичке поене на поделама. Него да имамо визију, да пресечемо добро како и куда, па да се не окрећемо више и пођемо ка циљу који је вреднији од свих нас појединачно. Па да не губимо време, да не подмећемо ни у скупштинама ни у новинама. Него да искорачимо. У боље, у лепше, у паметније.
Идеја Војводине у Србији никада није била идеја државе у држави. То је одувек била водиља заједништва, разумевања, толеранције и бољег живота. Била је то идеја највиших националних права и добре економске логике. Зато се данас аутономија Војводине у Србији не заснива на Великом народном савету и Народној управи из 1918, не заснива се ни на Војводству војводе Шупљикца из 1848, него на заједничкој будућности. Не на бившој, него на бољој Војводини. Не на слабијој, него на јачој Србији. Модернијој, функционалнијој и срећнијој.

То онда мора бити Србија у којој сви знамо колико је седам од сто. И у којој нико не спори колико је то – сто. Јер однос Србије према Војводини је однос Србије према самој себи. Ништа више и ништа мање од тога.
Зато нам је и данас потребна она иста национална свест и разум да закорачимо путем бољитка за српски народ и све националне заједнице које с нама живе. Зато, што нам је више него икад потребно самопоштовање, мудрост и снага да истовремено радимо на два циља: да сачувамо интегритет државе коју смо вековима сањали и градили, али и да искорачимо ка свету који иас са свих страна окружује – ка Европи без граница.
Србија и Војводина у њој треба да буду водиља заједништва, разумевања, толеранције и бољег живота. Као што рече Васа Стајић: да презремо све преживеле националистичке фразе…да нађемо начин да задовољимо разнородно становништво Војводине…да народу оставимо могућност поистовећивања с Европом… и да у томе предњачимо. То смо хтели пре 94 године, то хоћемо и данас.
Прочитао сам данас имена људи од којих смо морали нешто да научимо. То су људи захваљујући којима је пре 94 године Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији. Одавно нису међу живима, али њихова имена и данас одјекују Бановином, јер су били у стању да превазиђу све своје разлике и да се посвете великом, заједничком и најважнијем циљу.
То је нама пут и одатле нама светлост. Ми смо се за своју судбину изборили. Остаје још судбини да се избори за нас", рекао је председник Владе Војводине др Бојан Пајтић.
Председник Републике Србије Томислав Николић захвалио се Скупштини Војводине што је организовала свечану седницу, јер смо у тренутку када нам је тешко и када се налазимо пред искушењима, показали да упркос политичким разликама, можемо да будемо јединствени.

У свом говору председник Томислав Николић је рекао да нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије „кријући се иза приче да само остварује аутономију Војводине".
"Нема границе између Војводине и других делова Србије, јер је то утемељено у Уставу и зато што тако желе грађани Србије", нагласио је Николић и позвао све оне који "цртају границе између Србије и покрајине да изгубе оловку како би престали да свађају народ".
"Будите бољи шта год то значило у ово мутно време, али не покушавајте да победите Војводину у Србији, Војводину која је Србија, равноправно или можда чак мало равноправнију од на пример Шумадије мојих предака", рекао је Николић и позвао све у држави да буду јединствени и сложни јер се Србија налази у тешкој ситуацији.
Председник Николић је на крају рекао и да је Војводина део Србије у којемтреба најбоље да се живи, јер ту "бог није штедео када је делио лепоту и богатство".
"Зато се у Војводину долази, а из ње реткоодлази", рекао је Томислав Николић и поручио "Војводина нека иде напред и нека за собом повучецелу Србију".