Нови Сад/Сомбор, 14.новембар – Поводом обележавања 230 година образовања учитеља у Срба и зачетка високог образовања у Војводини, председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић, у присуству декана Педагошког факултета у Сомбору проф. др Драгана Солеша данас је свечано је отворио новоизграђени студентски дом «Др Зоран чинђић». Тим поводом је у сали Студентског дома отворена изложба ауторке Гордане Петковић, коју је уз речи хвале отворила ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Радмила Маринковић- Недучин. Свечаности је присуствовао и градоначелник Сомбора др Душан Јовић.
-На 230 годишњицу образовања у Срба ми данас отварамо један савремени студентски дом намењен будућим просветарима, рекао је председник Пајтић и додао да паметна држава улаже у образоване нараштаје, знање и науку. Посебна ми је част што овај студентски дом носи назив једног великог реформисте, учиоца и зналца, какав је био др Зоран чинђић. Преко Фонда за капитална улагања АП Војводине у ово здање је уложено 300 милиона динара, са намером да будући студенти безбедно и удобно имају сав комфор у надоградњи знања, учењу и усавршавању.
Декан проф. др Солеш је изјавио да вековна традиција образовања учитеља и педагога у Сомбору старија од историје неких држава, а успомена на наше велике просветитеље нас обавезује да ту традицију наставимо. Сам систем образовања прошао је кроз разне реформске фазе, а сада је употпуности прилагођен европским стандардима, баш као што је и овај студентски дом.
Након отварарања студентског дома, делегација Извршног већа АП Војводине, коју су поред председника др Бојана Пајтића чинили и потпредседник Скупштине АП Војводине Синиша Лазић, покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић, покрајински секретар за културу Милорад Ђурић и директор Фонда за капитална улагања Момчило Миловић, обишли су обновљено здање зграде Препарандије, где је беседу одржало свештенство Српске православне цркве.
Свечана академија посвећена 230 годишњици образовања у Срба одржана је у Народном позоришту у Сомбору, где је председник др Бојан Пајтић одржао беседу, нагласивши:
«Велики су то људи у нашим животима и свако од нас памти свог првог учитеља. Онда мора бити и да наши учитељи памте своје учитеље. И када бисмо тако кренули уназад, генерацију по генерацију, покољење по покољење, стигли бисмо до Норме Аврама Мразовића. Пре 230 година, све је пошло од њега. Он је био учитељ Николају Лазаревићу, Георгију Петровићу, Јоакиму Вујићу, Давиду Коњевићу, Платону Атанацковићу и Јовану Хаџићу.
За доба када је здање у порти сомборске Светођурђевске цркве примило своје прве полазнике, Вук вели да у Србији „на сто села није било ниједне школе". Сем свештених лица, нико није знао ни читати ни писати. Од дванаест саветника у Правитељственом савету, само су двојица умела да се потпишу. Тек 1830. године, на Вуков сабор, отвара се Велика школа у Београду. А на њено чело би доведен Димитрије Исаиловић, дотадашњи професор Учитељске школе у Сомбору.
Када је реч о школама у првим годинама живота слободне Србије, није могуће а да се нарочито не нагласи улога Војвођана, који су много учинили за интелектуално и културно подизање још слабе и измучене Србије. При првом прегеледу свих школа у Србији, 1836. године, Петар Радовановић, тадашњи директор свих школа, нашао је да има свега 60 школа са 69 учитеља. Од њих 46 су били Срби из прека. Сва четрири професора тадашње гимназије били су Војвођани. При прегледу школа 1838. године нашао је Радовановић да су свих осам школа Богословије пречани, да су од петорице учитеља главних школа четворица из Војводине, да су од двадесет два учитеља нормалних школа двадесеторица из Војводине и да су сва три наставника војне школе Срби из прека. Без тих људи, школовање у првим данима слободе у Србији било би много спорије и са много мање успеха.
Једини учитељ тог имена је онај који побуђује дух слободног мишљења. Дух знања, прогреса и слободе развијен је у Србију, управо одавде, из Сомбора.
Овде, у Сомбору, Србија је научила колико су јој важни и знање и национална свест да закорачи путем бољитка. И данас, док у Сомбору обележавамо 230 година образовања учитеља у Срба и зачетка високог образовања у Војводини, знамо да нам је више него икада потребно самопоштовање и мудрост да истовремено радимо на два циља: да сачувамо интегритет државе коју смо вековима сањали и градили, али и да искорачимо ка свету који нас са свих страна окружује – ка Европи без граница.
Мисија Срба у Војводини одувек је била управо то: ми смо од Аврама Мразовића до данас имали задатак да сваком грађанину Србије приближимо европске вредности, утемељимо их у демократско и грађанско биће ове државе, уградимо у сва дела и сваки план. Јер, Европа није обавеза. Европа је потреба и Европа је судбина: А од своје судбине још нико није утекао.
Пре два века, Србија је у Војводину Српску била загледана. Одавде је стизало и образовање. Ту су радили просветитељи српски. И ко те добре војвођанске Србе не зна, мало зна о Србима. Ко те велике Србе не поштује, мало себе поштује. Ко њихов пут не прати, нема куда да стигне. Ко о њима не учи, мало ће научити о томе како је бити Србин и Европљанин у исто време.
Велики су то људи у нашим животима и савако од нас памти свог првог учитеља. И када бисмо тако кренули уназад, генерацију по генерацију, покољење по покољење, стигли бисмо и до првог учитеља Србије, Аврама Мразовића.
Пре 230 година, били смо светионик. Нека се то сомборско светло и данас распе свуда по Србији. «