Нови Сад, 22. јануар  – Данас је у организацији Женских студија и истраживања и Покрајинског омбудсмана у Извршном већу АПВ одржана конференција за новинаре о претпоставкама за увођење показатеља за мерење дискриминације у Републици Србији.
Осим што њихово увођење представља и међународну обавезу наше државе,показатељи за мерење дискриминације су неопходни предуслов за праћење имерење учесталости, степена и начина дискриминације појединаца и група уодређеном друштву. На основу статистичких података добијених њиховом применоми праћењем на свим нивоима, надлежни органи ће много ефикасније исврсисходније моћи да планирају своје активности по питању елиминисањадискриминације, као и да обезбеђивања мера којима би предупредили њенопојављивање. Поздрављајући присутне проф дрСвека Савић, координаторка Женских студија и страживања у Новом Саду,истакла је дужност невладиних организација, попут оне коју и сама представља,да покрећу питања у вези са дискриминацијом. Притом се не мисли не самоодређене друштвене групе, у овом случају жене, као једну од најчешћедискриминисаних група, него и на сваког појединца/-ку и друштвену групу унутаршире заједнице као потенцијалне жртве дискриминације.
Др Мирјана Докмановић, новинарка и стручњакиња за женска људска права, навела је да у нашемдруштву, упркос постојању солидне начелне антидискриминационе легислативе,недостају разрађени механизми за спречавање дискриминације на свим нивоима,као и посебни специфични закони, попут оног против дискриминације и о роднојравноправности. О дискриминацији у нашем окружењу постоје само фрагментарни,несистематизовани подаци из појединих, мањих истраживања усмерених напоједине друштвене групе, начине њиховог дискриминсања, током ограниченогвременског периода, док ниједна државна институција дискриминацију не пратисистематски, нити о њој прикупља или обрађује податке. Упркос томе, у Србијии у Војводини води се антидискриминациона политика, нарочито у областиравноправности полова, али се под тренутним условима, без систематизованихподатака као њене реалне основе, доводи у питање њена ефикасност. Применапоменутих показатеља подржана је на више скупова у покрајини, али је зањихову ефикасну примену у пракси потребно првенствено осмислити вођењејединствне евиденције о дискриминацији, обезбедити могућност статистичке обрадедобијених података на покрајинском нивоу, едуковати оне који ће се уинституцијама бавити овим питањем, те као још једну афирмативну акцијуспроводити и политику родно осетљивог буџетирања.
Даница Тодоров, заменица покрајинскогомбудсмана за равноправност полова, је у име овеинституције поздравила идеју оувођењу показатеља дискриминације јер ће се тако доћи до реалних података отоме у којој мери, на који начин и у којим областима су жене у Војводининајвише дискриминисане. Ово је посебно значајно у случајевима када Покрајинскиомбудсман поступа по службеној дужности, што се најчешће дешава кодпотенцијалних и стварних случајева кршења колективних људских права појединихдруштвених група. Увођење ових показатеља нарочито помаже институцијама дасвој рад и суштински спроводе у инстересу грађана. Показатеље замерење дискриминације на локалном нивоу су током 2008. године у оквирурегионалне сарадње у циљу унапређења антидискриминационе легислативе имеханизама развили Женски центар за демократију и људска права из Суботице,Бугарска фондација за родна истраживања из Софије и Хелсиншки комитет заљудска права из Скопја. Овим међународним пројектом формулисан је сетпоказатеља за процену ефикасности и конкретних ефеката механизама антидискриминационеи политике једнаких могућности на националном и локалном нивоу, у следећимобластима: економија, сиромаштво, образовање, здравље, учешће у политици ипроцесу доношења одлука, институционални механизми, насиље над женама имедији. Показатељи су формулисани на бази релевантних међународних стандарда истандарда применљивих на нивоу Европске који забрањују дискриминацију пооснову етничке, расне или националне припадности, религије, старости,инвалидитета, рода/пола и сексуалног опредељења и засновани су намеђународним и регионалним документима.