Темишвар/Нови Сад, 12. новембар– Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић присуствовао је данас, у Алеји великана у Темишвару, откривању спомен-бисте Доситеја Обрадовића, једног од најзначајнијих личности српског народа и културе. Откривање спомен-бисте део је овогодишње манифестације “Дани српске културе у Темишвару&рдqуо;. Свечаности су присуствовали градоначелник Темишвара Георге Ћуханду , генерални конзул Републике Србије у Темишвару Лазар Манојловић, председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић, као и бројни поштоваоци личности и стваралаштва Доститеја Обрадовића.
– Данашњи дан је  веома значајан за српску заједницу у Румунији, али и за српски народ уопште, јер је откривањем спомен-бисте у Темишвару, недалеко од родног места Доситеја Обрадовића, на неки начин одужен дуг према једном од најзначајнијих представника нашег народа и културе – рекао је Милорад Ђурић.
– Доситеј Обрадовић је значајно и велико име српске културе, човек који, иако је живео пре више од два века,  у извесном смислу јесте наш савременик, јер сва  питања о којима је промишљао важе и данас – рекао је Ђурић истакавши да је Доситеј на најбољи начин показао се може бити и Европљанин и припадник своје нације. Тај његов пример је изузетно значајан и за нас који живимо у оквиру српске културе, али и за и за део Баната, и румунског и српског, јер је показао како укрштање култура може да донесе добро.
Ђурић је посебно истакао да Влада Војводине и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање велику пажњу посвећују припадницима нашег народа и очувању наше културе и ван граница Србије, те да је српска мањина у Румунији, Мађарској и Хрватској наш партнер на племенитом задатку очувања српске културне баштине. Он је подсетио на значајан пројекет који је Влада Војводине помогла, обнову Текелијанума.
– Мултикултиралност  и толеранција су принцип које заједнички живимо у Банату и мислим да смо, као и укупни односи Румуније и Србије добар пример и Балкану и Европи у целини – рекао је Ђурић.
Градоначелник Темишвара Георге Ћуханду истакао је Србија и Румунија имају веома добру сарадњу у домену културе и образовања. Он је додао да је постављање спомен-бисте Доситеја Обрадовића у Алеји великана у Темишвару знак подршке румунских власти очувању културног и националног идентитета српске заједнице у Румунији.
У оквиру данашње посете Румунији, покрајиснки секретар за културу и Јавно информисање Милорад Ђурић обижао је и Чаково, родно место Доситеја Обрадовића, где је одржан пригодан програм поводом обележавања 200 године од смрти једног од највећих српских просветитеља. О Доситеју, његовом стваралаштву и просветитељском раду говорили су проф. др Миодраг Стојановић, Љиљана Чубрић и Бранислава Јордановић, а стихове о Доситеју, као и цитата из његових дела читали су песници.

Димитрије (монашко Доситеј) Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна је од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште.
Рођен је у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније, претпоставља се 1739. године, али се у неким документима као година његовог рођења спомиње и 1742. Замонашио се 1758. у сремском манастиру Хопову и добио монашко име Доситеј. Одатле је отишао у Далмацију, где је три године провео као учитељ, да би затим кренуо у свет, учећи се на изворима тадашње просвећености. Боравио је у Грчкој, па у Смирни, где је научио грчки језик и упознавао се с реформистичким идејама XВИИИ века, стичући основна знања из филозофије и књижевности. Преко Албаније и Венеције вратио се у Далмацију и припремао своја прва дела. Боравећи и школујући се у Бечу, Модри и Пожуну (Братислави), упознао се са средњеевропским просветитељством и заинтересовао за културно-просветне и социјалне реформе. Обишао је Италију, Румунију и задржао се извесно време у Сремским Карловцима, тадашњем најзначајнијем српском културном центру. На његово даље образовање благотворно је деловао боравак у западној Европи. У Халеу је слушао филозофију и теологију, у Лајпцигу физику код чувених професора.
Просветитељски рационализам узео је за филозофску основу свог програма, везујући га са практичним потребама свог народа. У Лајпцигу је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“, „Совјети здраваго разума“ и "Басне", аутор је и свечане песме "Востани Сербие". Путовао је затим у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. Тринаест година је живео и радио у Бечу, где је 1793. године издао „Собраније разних наравоучителних вешчеј“. Радио је четири године у Трсту, а у Венецији је штампао своју "Етику".
У својим многобројним списима, који су много пута прештампавани и објављивани у разним приликама и формама, изложио је просветитељске идеје XВИИИ века, а најбитнија филозофска, педагошка, друштвено-политичка, културна и просветна питања тадашњег времена прилагођавао је потребама културе и посвете свог народа. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина.