Нови Сад, 8. април – Поводом Међународног дана Рома Канцерарија за инклузију Рома Извршног већа АП Војводине организовала је свечаност у Скупштини АПВојводине. Овој свечаности присуствовали су др Бојан Пајтић, председник Извршног већа АП Војводине, Петар Николић, председник Матице ромске, др Марија Јевтић, директор Института за јавно здравље Војводине, Душко Јовановић, директор Канцеларије, представници локалних самоуправа, националних савета мањинских заједница и ромских невладиних организција.
Међународни дан Рома установљен је 1971. године, на конференцији Ромске уније, да би била скренута пажња јавности на тежак положај тог народа. Међународни пројекат «Декада Рома», који су иницирале земље југоисточне Европе, ради интеграције једне од најугроженијих етничких заједница у Европи, у Србији је почео да се примењује 2005. године. Статистички подаци показују да је положај Рома у нашој земљи тежак. Према попису становништва из 2002. године, у Србији живи 108.000 Рома, док се према незваничној статистици УНИЦЕФ-а процењује да их је од 400.000 до 700.000. Према подацима Ромског популационаг центра око 49 одсто популације у Србији угрожено је сиромаштвом, а око 60 посто нема завршену основну школу, што, поред осталог, утиче и на степен њихове незапослености. Тако 60 посто од укупног броја незапослених лица у земљи чине Роми. Један од њихових највећих проблема су нелегална насеља у којима живе у условима опасним по здравље и живот.
Честитајући национални празник Рома др Бојан Пајтић је нагласио да Извршно веће није чекало ни «Декаду Рома», ни Светски дан Рома, да у предходним годинама предузму низ акција на побољшању положаја ове националне заједнице, чији је социјални статус најтежи, не само у Покрајини, него и у целом свету.
– Хтели смо и хоћемо да прекинемо зачарани круг који говори да ромска национална заједница не може да напредује, јер њени припадници не могу да се образују, па самим тим не могу да се запосле, а не могу да се образују зато што немају средства, јер нису запослени.Тај круг прекидамо тако што снажно подржавамо и образовање и запошљавање. Изразио је задовољство што је Извршно веће у сарадњи са Универезитетом у Новом Саду, омогућило да се школује око 200 ромских студената. Такође је истакао и значај што је ове године 234 ученика ромске националности уписало средњу школу у Војводини. Председник Пајтић сматра да одговорност за активирање снажних потенцијала које има ромска национална заједница лежи у нашем друштву. Он је најавио да ће за све ромске ученике, који заврше средњу школу и факултете, бити омогућено да преко програма приправника годину дана стичу радно искуство које ће им омогућити да остваре своја егзистенцијална права.Такође је значајно што ће се у Вршцу отворити оделење за едукацију ромских васпитача, чиме ће се најмлађима скренути пажња на значај образовања у запошљавању.
У циљу унапређења положаја ромске националне заједнице у области образовња, запошљавања, становања и здравства, као и стварања услова за интеграцију Рома у сфере јавног, друштвеног и политичког живота, Извршно веће је покренуло низ пројеката помоћу путем којих су остварени изузетни резултати, истакао је директор Јовановић. Према његовим речима оснивање Канцеларије за инклузију Рома јасно указује на опредељеност покрајинске администрације да отворено улази у решавање проблема ромске националне заједнице. Јовановић је, поред осталог, подсетио и на подршку Фонда за капитална улагања у вредности од 300 милона динара за побољшање инфраструктуре у ромским насељима, као и на политику у области запошљавања за које је предвиђено пет милијарди динара и у којој ће своје место наћи и чланови ромске популације.
Др Марија Јевтић говорила је о истраживањима које спроводи Институт за јавно здравље која треба да омогуће објективно сагледавање санитарно-хигијенских услова живота у ромским насељима и која ће бити основ за утврђивање мера у циљу унапређења и очувања здравља ромске популације.