Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски оценио је на конференцији “Изазови јавних финансија локалних самоуправа”, у организацији Секеретаријата и Удружења финансијских аналитичара Србије, да ће у 2016. години, у односу на БДП, у војвођанским општинама бити три пута више капиталних улагања, него на територији Србије, што је један од резултата представљене анализе Удружења финансијских аналитичара, али и упозорио да је за побољшање статуса локалних самоуправа потребно још много разговора, дијалога и заједничке комуникације између локалног и републичког нивоа.
“Још много заједничког рада је потребно између локалног и републичког нивоа, где се често стиче утисак да се оквири и правила доносе без да се заиста сагледају прави горући проблеми и изазови у општинама не само у Војводини, већ и у целој Србији. Гледа се форма, а не садржина. Дакле, потребна је јача комуникација и сарадња између пореских управа, као и да се традиционални приходи не задржавају у Београду, па да онда локалне самоуправе морају да утерују нове порезе, већ да цео систем буде постављен тако да сви нивои што ефикасније управљају новцем”, упозорио је секретар Бранислав Бугарски и додао да садашњи Нацрт закона о финасирању локалних самоуправа није сагледао све могућности.
Бугарски је истакао да локалне самоуправе имају све више обавеза, грађани потреба, док се извори финансирања тих обавеза и потреба доводе стално под знак питања, због чега је јачање дијалога и налажење нових решења нужност.
Представљајући анализу испред Удружења финансијских аналитичара Србије Марко Ћулић је оценио као одличан податак да у 2016. години локалне самоуправе са територије Војводине очекују већа извршења на капиталним расходима, односно да ће се повећати капиталне инвестиције од стране локалних самоуправа у овој години.
“Позитивна оцена је да се у оквиру буџетског програма види тенденција повећања издвајања за локални економски развој, затим долази до раста капиталних улагања, а задуженост локалних самоуправа у Војводини није забрињавајућа”, рекао је Ћулић.
Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије истакао је овом приликом да је за локалне самоуправе кључна децентрализација пореза на имовину, где је Србија у односу на земље региона прилично успешна и навео да су општине у војводини позитиван пример где је повећана наплата пореза на имовину четири и по пута.
“Војводина се разликује од локалних самоуправа у Србији на примеру мањег трошења на зараде, док је пре неколико година Србија била боља у капиталним расходима, али су општине у Војводини сада то промениле, па се у 2015. години то повећало за чак 30 одсто у односу на 2014. годину”, рекао је Никола Алтипармаков.
О буџетским расходима и приходима на панелу су говорили Јелена Холцингер испред ГИЗ пројекта за локални економски развој, и Александар Маринковић из Сталне конференције градова и општина, који су истакли да општине практично живе од наплате пореза на имовину, да се мора још радити на подизању локалних капацитета, али да се не могу “само кривити локалне самоуправе” без пружања адекватне помоћи и подршке са националног нивоа.
Владимир Обрадовић из Српског менаџмент центра замерио је што се стиче јак утисак да централне, националне власти и институције “немају поверења у локалне институције да знају да исправно троше буџетски новац”, као и да је трансформација локалних буџета у програмске, како је рекао, “само формална, али не и суштинска”.
Током другог дела панел дискусије о изазовима финансирања капиталних пројеката локалних самоуправа говорили су представници локалних институција, медија, као и организација у чијем је домену рад локалних самоуправа.
