Нови Сад,3.фебруар 2012.- Позитивни правни прописи у Републици Србији одређују да накнаду, односно зараду умањену по основу спречености за рад запосленима за време боловања током првих месец дана исплаћује послодавац. Уколико првостепена лекарска комисија утврди да ће неспособност за рад трајати дуже од месец дана, надокнада запосленима би требало да се исплаћује директно од стране Републичког фонда за здравствено осигурање Републике Србије (РЗЗО). Међутим, у пракси исплата ове надокнаде касни од 30 до 90 дана. Институцији Покрајинског омбудсмана обраћали су се грађани који се жале на то да им је због кашњења исплаћивања дела зараде коју би требало да исплаћује РЗЗО, угрожено право на лечење, па чак и егзистенција њих и њихових породица. Новосађанима који су се због овога обраћали надлежним органима тражећи образложење за кашњење исплате речено је да у делу буџета за здравство, тј. на ставци за исплате оваквих надокнада, нема средстава, те да стога локалне филијале РЗЗО грађанима не могу да их исплаћују на време. Будући да им је на овај начин привремено ускраћена накнада, односно умањена зарада на коју по закону имају право, грађани се у овим случајевима довијају да би обезбедили новац за своје лечење и свакодневне личне и трошкове својих породица. Многе од неопходних здравствених услуга, чак и оне у државним установама, додатно се плаћају, па се самим тим поставља и питање на шта се троше средства која се месечно уплаћује на име доприноса за здравствено осигурање. Ускраћивање законом предвиђених накнада болеснима, које доводи до ограничавања њихових могућности лечења, а посредно и до угрожавања њихове егзистенције, у време када нису способни да раде и када су зависни од разних служби и услуга које се плаћају, представља озбиљно угрожавање права на здравствену заштиту. Осим што нарушава квалитет живота грађана, овакво (не)поступање надлежних органа грађане доводи у ситуацију да тражећи решење за свој проблем прибегавају и поступцима који нарушавају људско достојанство, па чак излазе и из законских оквира. Грађани су приморани да се расправљају са службеницима у филијалама РЗЗО, да траже заобилазне путеве да дођу до своје надокнаде и да се задужују. Институција Покрајинског омбудсмана скреће пажњу надлежних да је допринос за здравствено осигурање обавезно издвајање за случај нужде. Болест и немогућност зарађивања за сопствене и потребе породице врло је тешка околност за свакога ко је њоме погођен. Надлежни органи би у оваквим ситуацијама својим поступцима грађанима требало да олакшају живот и да им омогуће остваривање законом загарантованих права. Правовремено, превентивно и пре него што буду доведена у питање.