Нови Сад, 4. децембра 2012. године –  Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију у сарадњи са Клиничким центром Војводине и Управом за биомедицину Министарства здравља Републике Србије организовао је данас састанак са представницима Домова здравља – директорима, лекарима и главним сестрама, који је био посвећен улози примарне здравствене заштите у развоју трансплатационог и донорског програма на територији Војводине.Клинички центар Војводине  покренуо је пројекат промоције трансплантацију и донацију органа "Шанса за нови живот". Циљ је боља информисаност јавности и грађана како би се демистификовале заблуде и отклониле нејасноће у вези са трансплантацијом и донацијом органа, односно пресађивањем органа и ткива. Наиме, број оних којима је неопходан нови орган свакодневно се повећава и због тога је неопходно да та акција у нашој земљи буде што масовнија. Улога изабраних лекара у томе је веома значајна. Испред Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију присутнима се обратила помоћница покрајинског секретара за здравство др Данијела Станковић – Баричак и указала на значај донације и трансплантације органа и ткива."Покрајински секретаријат за здравство  је донорски програм препознао као приоритет и у складу са циљем који желимо да постигнемо спровели смо и спроводићено низ активности. Једна од њих била је и заједничка акција са Клиничким центром Војводине,  која се односила на потписивање пристанка за донацију органа и ткива и донорске картице од стране покрајинских посланика. Сматрамо да управо они на тај начин могу да утичу да се повећају свест и мотивисаност наших грађана када је у питању донација органа и ткива. Од примарне здравствене заштите очекујемо да ће   радити на повећању мотивисаности наших грађана и пацијената да у већем броју потписују донорске картице, јер се ради о најхуманијем чину. Донацијом органа и ткива дајемо шансу за живот некој другој особи", рекла је др Данијела Станковић – Баричак.Присутнима су се обратиле директорка Управе за биомедицину Министарства здравља Србије др Дана Михаиловић, која је говорила о "Србијатранспланту" и координаторка пројекта Клиничког центра Војводине "Шанса за нови живот" др Јелица Аларгић. Изнети су подаци да је Србија на зачељу по броју трансплантација. Тренутно на трансплантацију бубрега чека између 750 и 1.000 пацијенатам, а на нову јетру око 70.  Важно је да лекари у Домовима здравља буду упознати са правилима и прописима који се односе на рад "Србијатранпланта", да са својим пацијентима разговарају и информишу их о овој теми и да им понуде могућност да потпишу донорске картице. У плану је да се болнице у Сомбору, Суботици, Зрењианину и Сремској Митровици укључе у донорски програм.Стотине хиљада људи широм света и код нас болују од тешких неизлечивих болести, код којих су већ сви видови лечења испробани, како конзервативни тако и хируршки, овим болесницима како би се спасао и побољшао квалитет живота неопходна је трансплантација органа. У Европи око 65 000 пацијената чека на нови орган. Сваких 18 минута једна особа се стави на листу за чекање органа, а сваких 11 минута једна особа умре која је била на листи за чекање. Трансплантациона медицина у једној земљи је успешна уколико се пресади довољан број органа. У читавом свету постоји несразмера између растућих потреба за органима и броја органа на располагању. Годишње умире велики број болесника, који би могли бити трансплантирани,  уради се мали број трансплантација који не задовољава ни 10% потреба болесника. Ови поражавајући подаци, показују да упркос постојању технологије и стручног кадра, и даље не постоји развијена свест људи о значају ове процедуре што је последица неадекватног информисања о читавом процесу.Ни медицински напредак, ни побољшање економског раста, ни савршена технолошка опремљеност, ни промене у законодавству, не могу повећати број трансплантација органа од умрлих особа без високе друштвене одговорности и високог ступња грађанске солидарности.