Сваки други грађанин и грађанка Војводине изјаснили су се да директно (њих 37 одсто), или преко познаника (чак 27 одсто испитаника), познаје жену која је жртва насиља у породично-партнерском односу, па ипак, преко 40 одсто њих каже да не зна да ли би се одлучио и да зависи од ситуације да ли би пријавио насиље над женама, резултати су анкете коју је спровео Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова АП Војводине током новембра месеца. Преко 70 одсто испитаника сматра да жене немају равноправан статус у нашем друштву. Пуним спровођењем закона, координисаним радом институција, као и едукацијом друштва и економским оснаживањем жена, смањиће се насиље према женама, закључено је на скупу уочи Међународног дана људских права.
„Само ове године, до новембра, у Војводини је убијено осам жена у породично-партнерским односима. Наш циљ је да већом видљивошћу овог проблема појачамо системске промене, а постепено и став опште јавности“. рекао је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, и додао да „активности које се спроводе у оквиру Програма за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у Аутономној покрајини Војводини за период 2015-2020, представљају наставак политике Покрајинске владе у сузбијању насиља према женама у породично-партнерском односу који се кроз бројне пројекте већ седам година успешно спроводи“.
Већина, чак 76 одсто испитаника/ца признаје да сумња у ефикасност система заштите жртава, и то, трећина одговара да овакав став полази из искуства некога из окружења, а половина њих не зна директно али сматра да немају добру заштиту. Само 3 одсто анкетираних одговорило је да из искуства жена из окружења зна да је степен заштите добар. Када су упитани коме би пријавили насиље према женама, први избор анкетираних (58%) био је полиција, потом социјалне службе (19%), а одмах иза тога следе организације цивилног сектора које се баве овом темом. Мањи број (8%) одговорило је да не зна коме би се обратио у том случају. Покрајински секретаријат спровео је анкету у оквиру акције „16 дана активизма у борби против родно заснованог насиља“ (25.11-10.12), на улицама градова у Војводини, у у којој је учествовало близу 400 испитаника/ца.
„Важно је имати јасну слику о ставовима и знању грађана и грађанки о насиљу у породици како бисмо исправно конципирали и усмерили наше мере и програме. Неопходна је видљива и континуирана кампања подизања нивоа свести јавности о неприхватљивости насилничког понашања, али и упознавања грађана са обавезама институција које поступају у случајевима насиља. Томе придоноси и ова анкета“, изјавила је Анита Беретић, помоћница покрајинског секретара за област равноправности полова АП Војводине.
Тања Игњатовић из Аутономног женског центра је истакла да је значај Покрајинског програма за заштиту жена од насиља, поред чињенице да је то још увек једини стартешки доцумент у држави који је усаглашен са Конвенцијом Савета Европе против насиља према женама, заправо опредељеност за његову примену. ,,План за економско оснаживање жена и за подршку женама са инвалидитетом, Ромкињама и сеоским женама са искуством насиља, уз отворено уважавање експертизе специјализованих женских организација, такође чини посебним овај документ“, рекла је Игњатовић.
Иако скоро половина испитаника (45%) мисли да је најчешћи облик насиља према женама у Србији психичко насиље, испитаници већински сматрају (78%) да се вербално и психолошко насиље не дефинише као озбиљан проблем. Интересантан податак је да већина испитаника/ца (64%) није знала ни колика је максимална затворска казна за починиоце кривичног дела насиља над женама.