Нови Сад, 21. децембар – На свечаности одржаној вечерас у централном холу Владе Војводине, додељене су три престижне овогодишње награде које носе име др Зорана чинђића.
У присуству председника Републике Србије, Бориса Тадића, председника Владе Војводине, др Бојана Пајтића, Ружице чинђић и проф. др Драгослава Петровића, награде су додељене доц. др Михаљу Поши са Катедре за фармацију Медицинског факултета у Новом Саду, за достигнућа, који је овај млади научник и истраживач са територије АП Војводине постигао; Дамјану Вучуровићу, дипл. инг. биохемијског инжињерства са Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, као најбољем студенту УНС, у школској 2009/2010. години и Нори Хицко, са Филозофског факултета у Новом Саду, за најбољи дипломски рад у области филозофије.Професор др Драгослав Петровић, покрајински секретар за науку и технолошки развој и председник Одбора за доделу награде др Зоран чинђић, у свом поздравном говору истакао је значај награде која носи име неспорног великана наше новије историје, која се додељује седми пут. Одбори који су одлучивали око ових награда, имали су у свом саставу представнике са универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу, Српске академије науке и уметности и покрајинске Владе. Пред њима је био одговоран и тежак задатак, јер, од 955 младих људи, само је осам ушло у ужи избор за најбољег истраживача, а за награду за најуспешнији дипломски, односно рад на мастер студијама са подручја Републике Србије, само 18. Награда најбољем истраживачу са територије АП Војводине, додељена је доц др. Михаљу Поши, доценту на Катедри за фармацију Медицинског факултета у Новом Саду. Само у 2010. години, др Михаљ Поша, објавио је чак девет радова у међународним научним часописима.
Ову награду уручила му је Ружица чинђић.Награду најбољем студенту Универзитета у Новом Саду за школску 2009/2010. годину, Дамјану Вучуревићу, дипломираном инжињеру биохемијског инжињерства, уручио је председник Владе Војводине, др Бојан Пајтић.
Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић је у свом обраћању рекао:
– Поштовани председниче Тадићу, драга Ружице, даме и господо, када се човек осврне и увиди да је све више универзитета, а све мање успешних студената и истраживача, онда схвати колико су нам важни и значајни овакви вредни људи какви су Михаљ, Дамјан и Нора.
Шта да раде вредни и успешни људи када је тешко време? Да буду оптимисти – рекао би Зоран. Када је било тешко и неизвесно, нико није успевао тако снажно у нас улије енергију, вољу и ентузијазам као он. Зато ја молим наше младе лауреате да буду оптимисти, јер ништа није погубније и отровније од песимизма. Ви живите и радите у земљи која има дугу традицију заливања корова и удварања лењивцима. Земљи у којој је песимизам врло често сматран као отмена ствар и у којој на први поглед то делује пророчански, јер када паднете, песимиста је одувек знао да ће се то догодити, а када се успињете – он је убеђен да је могло још више.
Песимисти у суштини и не раде ништа друго него само куде, шире руке и тврде – сви сте ви исти. Није тако и ми нећемо дозволити да наши резултати буду исти као речи и резултати песимисте, који одмахује главом и тврди да се овде ништа не може променити. Може се променити, мења се и мењаћемо, а пре свега песимисте оптимистима. Јер, нема користи од људи који од свих послова најбоље знају да перу руке.
Данас смо овде да наградимо знање, рад и оптимизам. Три ствари које је Зоран највише ценио и због тога још једном желим да честитам лауреатима – рекао је председник војвођанске Владе.
Нори Хицко, са Филозофског факултета у Новом Саду, за најбољи дипломски рад у области филозофије, награду је уручио председник Републике Србије Борис Тадић.
Председник Републике Србије, Борис Тадић је, честитајући лауреатима, истакао да се обраћа свим младим људима који су посвећени науци, истраживању и стицању нових знања и вештина, у времену, у којем неки други млади људи, у неким другим земљама, такође, управо данас, због свог наступа на међународном тржишту рада, улажу велику енергију и велику вољу, како би начинили нове радове и остварили нове искораке у домену науке и властитог мишљења.
– На тај начин, ви доприносите не само себи и реализацији властитог талента, већ доприносите својој земљи, своме граду, својој локалној средини. На тај начин, доприносите људима уопште. То је чинио и Зоран чинђић, у свим годинама свога постојања, и онда када је студирао на Београдском универзитету, и онда када је започињао школовање у једном малом босанском граду и долазећи у Београд, у гимназијским данима, покретао дискусије, радознао, пун једне необичне енергије, придобијајући тако људе за велике идеја, стварајући кругове у нашем друштву, који ће подржати реализацију тих великих идеја. Никада његово делање не може да буде везано искључиво за политику, јер се он и није бавио политиком у класичном смислу те речи, нити само за филозофију, јер се није бавио ни филозофијом, у класичном смислу речи. Његово делање било је везано за читаво људско друштво, за људску заједницу, за вредности које заједно делимо и за визију коју заједнички имамо. И данас, 2010. на њеном измаку, на почетку следеће деценије XXИ века, ми морамо имати визију о томе како ће Србија изгледати за десет, двадесет, 30 и 40 година, јер данас, такву визију стварају неки људи у далеком свету, у Кини, Јапану, САД, али и у европским земљама, у нашем непосредном окружењу. Визије које се данас креирају, које морају бити реалистичне, али ипак са већим достигнућима, макар мало изнад наших уобичајених стандарда. Те визије су од одлучујуће важности када је у питању живот младих људи, који данас постају пунолетни, старих људи, који размишљају о начину на који ће полако бити стишан њихов живот, деце, која ће за десет година постати пунолетна и ступити на позорницу одраслих и зрелих. За десет година, моје дубоко уверење, Србија мора да буде земља науке, земља знања, окренута учењу.
Ако су деведесете године биле означене у Великој Британији и Француској као године у којима је требало Французе и Британце научити да уче за XXИ век, управо то су темељна места наше визије за крај друге деценије XXИ века. Ми морамо научити наше људе да уче, ми морамо наше људе научити да буду спремни да мењају нешто у своме животу, да допуњују своја знања и своје вештине, баш као што је Зоран кроз читав свој век чинио. Ми морамо научити наше људе да мењају ствари око себе. Да не поклекну пред песимизмом, да се не препусте статичности, да се не препусте једној свеопштој мизантропији, мрзовољи и злу које је увек присутно у нашим животима, посебно на простору Балкана. Ми морамо да преокренемо ствари и у томе је била суштинска Зоранова идеја. Преокретање ствари потиче од самих људи, од појединаца, и зато су они у свим битним догађајима у историји апсолутно незаобилазни. Сада је пред вама, такође да преокренете ствари, и на нама који обављама највише и најодговорније дужности у нашој држави и нашем друштву. Али ствари се мењају, упркос свој мрзовољи и зловољи. Ствари се мењају, зато што нешто конкретно радимо и грешимо и то је нормално – и ви ћете, као и сви остали људи, радити конкретне, врло животворне пројекте.
Долазећи до Новог Сада, на неком седамдесетом километру ипак, у ноћи, независно од временских прилика, гради се мост. То се неколико деценија није радило и то је највиши мост у Европи, преко једне реке данас. Срећан сам да је то у Србији, у Војводини, на нашем Дунаву.
Данас смо почели преговоре о прикључењу ЦЕРН-у, Европској истраживачкој организацији која се бави једним експериментом који ће можда променити наше разумевање света и порекло света. Педесет и четврте године, ми смо били један од оснивача ЦЕРН-а, као бивша Југославија, а шездесетих година смо иступили. Имали смо тада и нуклеарне програме у Винчи, у нашој земљи, у којима су научници су имали своје место. Али верујем да имају поново: добили смо подршку од наших научника, физичара због тога што поново имају место на тој високој научној сцени. У ЦЕРН-у, који изазива узбуђење читавог интелектуалног, истраживачког научног света. Србија се враћа и Србија поново ступа на она места у међународној науци и истраживању, без икакве претензије да на тим местима буде водећа сила. Србија мора да заузме своје место, које је примерено њеном економском развоју, броју становника, величини и њеној геостратегијској улози.
Тако ја видим Србију за десет година, Србију која ће рећи: ми смо окренути знању, ми смо окренути образовању, јер немамо ни нафте ни гаса довољно да бисмо могли да се сударимо са великим силама у области енергетике. Немамо ни друге ресурсе које у много већој мери имају неке друге, богатије земље. У таквим околностима, земља наше величине мора да се окрене знању и науци. И зато, желим да честитам не само Нори, Дамјану и Михаљу. Желим да честитам свим људима који раде у домену науке, образовања и учитељима и наставницима који су помогли да наша деца постигну на тесту преко четрдесет процената раста на нивоу читалачке писмености и да дођемо у ред земаља средњег реда, са тенденцијом да врло брзо пређемо у ону другу половину. Надајући се да ћемо као неке друге земље, на пример Естонија, у том домену моћи да кажемо да је минималан број наших младих људи функционално неписмено, да су наши млади људи способни да се изборе са својом конкуренцијом и подигну општу конкурентност државе на међународном тржишту знања, а тиме и рада, да је Србија уопште окренута знању. Јер, само таква Србија биће развојна земља. Само таква Србија може очекивати раст животног стандарда за своје грађане. Само таква Србија има перспективу. Свака другачија Србија – која очекује да јој неко нешто удели, Србија која се стално жали због своје судбине, Србија која је спремна на свакидашњу јадиковку и на песимизам, Србија у којој се сви труде у спотицању оних који раде, у којој сви навијају за камен, а не за Сизифа који тај камен гура – таква Србија нема перспективу. Због тога, желим да вам се захвалим, због вашег индивидуалног постигнућа и вашег рада. Желим да се захвалим свим људима са универзитета и школа, свим ученицима, свим средњошколцима и свим студентима и мислим да би на овом месту то данас учинио и Зоран чинђић.
У име награђених захвалио се Доц. др Михаљ Поша, добитник годишње награде „Др Зоран чинђић" за младог истраживача са територије АП Војводине. Он је навео да је оптимизам жеља за даљим радом, нешто што је стално присутно код научника и да су научници једна од најоптимистичнијих популација – увек и унапред са вером да ће њихов експеримент успети. Како је доц. др Поша још нагласио, ова награда је одскочна даска за даље, јер научници не треба никада да буду задовољни постигнутим већ да теже ка још бољим резултатима.
Биографије награђенихМихаљ. М. Поша рођен је 18. јануара 1978. године у Суботици.. Дипломирао је 2002. године, са просечном оценом 9.60. Назив дипломског рада био је "Синтеза 3&алпха;,7&алпха;-дихидрокси-12-кето-5&бета;-холанске киселине и испитивање њене билошке активности".
Добио је универзитетску награду за постигнути успех у току студирања 2002. године. Исте године уписао се на последипломске студије на смеру Биохемија Природно-математичког факултета у Новом Саду. Предвиђене испите на последипломским студијама положио је са просечном оценом 10. Године 2006. одбранио је магистарску тезу "Одређивање критичних мицеларних концентрација синтетизованих оксодеривата холне киселине и њихов утицај на деловање лидокаина и биохемијске параметре код пацова". Докторску дисертацију у научној области: Биохемија, са радом "Утицај жучних киселина на транспортне процесе одабраних лекова ин витро системима" одбранио је 2008. године. Исте године добио је и другу награду "Зоран чинђић".
Од 2003. године, ради као асистент-приправник, од 2008. као асистент, а од 2009. године као доцент на Катедри за фармацију Медицинског факултета у Новом Саду, где држи предавање из Физичке хемије и Хемотерапије.
Михаљ Поша успоставио је међународну сарадњу са Катедром за аналитичку хемију и хемотерапију при Бабес-Болyаи Универзитету (Румунија), Департманом за хемијску информатику при Сегединском универзитету (Мађарска), Лабораторијом за НМР на Универзитету у Дебрецину (Мађарска), Департманом за генетику Националног института за здравље у Лисабону (Португал).
Треба истаћи да је др Михаљ Поша у овој години имао чак девет објављених радова у међународним научним часописима.
Доцент др Михаљ Поша у овој години написао је две монографије. Прва монографија са насловом "Основне методе у хемометрији (М41)" садржи 12 аутоцитата М20 категорије и представља преглед хемометријских метода које је аутор користио у испитивању физичко-хемијских процеса везаних за жучне киселине. Поред тога, увео је нов предмет на Катедри за фармацију "Хемометрија". Друга монографија "Физичко-хемијске особине жучних киселина са освртом на оксо-деривате 5&бета;-холанске киселине (М41)" садржи 15 аутоцитата М20 категорије. У овој монографији дати су ауторови доприноси проучавању самоасоцијације жучних киселина, а дискутована је и улога конформације стероидних скелета при формирању мицела. У својим радовима, др Михаљ Поша изучава формирање мицела жучних киселина, решава фундаментална питања зашто долази до самоаоцијације жучних киселина у воденим растрворима. Исто тако примењује жучне киселине у биофармацијско-фармаколошким експериментима, где је нашао да жучне киселине промоторно делују (повећавају ефекат) на морфин, лидокаин, верапамил.У својим радовима користи физичко-хемијске методе да објасни основу интеракција жучних киселина са наведеним лековима. Радови доц. др Михаља Поше представљају баланс између експеримента односно моделовања. Један од његових основних циљева је постављање модела који описују зависност структуре жучних киселина од њихових физичко-хемијских и фармаколошких особина. Стога се на основу добијених модела могу предвидети особине и оних молекула који још нису синтетизовани. Такође, др Михаљ Поша сам синтетизује испитиване жучне киселине, па се тако научне области са којима се бави др Поша крећу од хемометрије, физичке хемије и физичке фармације, па до биофармације и органске хемије. Испитивања доц. др Михаља Поше у области биофармације и биофизичке хемије жучних киселина представља важну основу за даљу примену жучних киселина у биомедицини.
Нора Хицко је рођена у Кикинди 1981. године. Након завршене Средње економске школе у Зрењанину, уписала је студије на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду. Рад представља врхунац вишегодишњег филозофског, мисаоног уобличавања и искуства стеченог током студија.
Током студија, Нора Хицко се заинтересовала за проблеме практичне филозофије, који се налазе у блиском додиру са друштвеном стварношћу. Студирање и друштвени ангажман, теорија и пракса, представљали су две стране истог интересовања за могућности доприноса младих у решавању проблема у друштву. Када је теорија у питању, полазећи од аутора са левице, који припадају XИX веку и трансформације њихове мисли до постмодерних аутора, она истиче да се на почетку XXИ столећа намеће потреба за преиспитивањем сазнајног потенцијала традиције, што се посебно односи на проблеме везане за рад и праксу у епохи глобализације. Нарочит допринос њеног рада јесте у подсећању да се шансе људске еманципације и друштвене критике и данас повећавају са тематизацијом услова друштвене неједнакости.
Нора Хицко је запослена као професор филозофије за наставу на мађарском језику у Зрењанинској гимназији и Медицинској школи у Зрењанину, где данас и живи.Дамјан Вучуровић је рођен 1986. године у Сенти. Као први у историји Технолошког факултета, ове године дипломирао је са оценом 10, пре рока, са дипломским радом "Кинетика производње биоетанола на густом соку, као међупроизводу процеса прераде шећерне репе". Уписао је докторске студије на Технолошком факултету у Новом Саду, на студијском програму Биотехнологија.
Дамјан Вучуровић је показао велику самосталност у експерименталном раду током студирања и израде дипломског рада, као и у решавању практичних и теоријских проблема. Резултати рада публиковани су у два врхунска међународна часописа категорије М21, као и на научном скупу националног значаја, чиме је остварио укупан индикс компетентности од 16,5. Његово решење проблема за пилот постројење у развојној лабораторији фабрике пекарског квасца у Сенти указују на његову иновативност, спремност за тимски рад и сарадњу са колегама из различитих научних области.
Добитник је Годишње награде Српског лекарског друштва 2010. године (чиме је аутоматски постао члан Друштва), награде "Проф. др Војислав К. Стојановић" Удружења универзитетскиг професора и научника Србије 2009. године, коју добија само 10 студената из целе Србије, као и награде Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду у 2007/08 и 08/09. години. Стипендиста је Фонда за младе таленте Србије и добитник награде Ерсте банке и Еуробанке ЕФГ.
Дамјан Вучуровић је учествовао у активностима ради промоције области којом се бави. Тако је на сајму образовања, у фебруару 2010. године у Новом Саду, радио на штанду "Суперхероји Технолошког факултета". Као члан промотивног тима факултета обилазио је средње школе по Војводини. У фебруару 2009. године, на првом Фестивалу науке у Новом Саду био је члан екипе са темом "Ти и микроорганизми на истом задатку". Читав низ научно-популарних предавања и експеримената, под називом "Отворени дани", од којих је он водио "Виртуелну генетичку лабораторију" и "ДНА за понети", одржани су у априлу 2009. године. Од школске 2008/09. године ради као ментор млађим колегама на факултету.