Нови Сад, 20. децембар 2012. године – У Влади Војводине, вечерас су уручене традиционалне награде “Др Зоран Ђинђић” најбољим младим истраживачима, студентима и ауторима најуспешнијих дипломских, мастер или магистарских радова из области филозофских и социолошких наука. Ово престижно признање, девету годину за редом, додељује се под покровитељством Владе Војводине, преко Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Овогодишњи добитник награде “Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача” за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада на подручју Војводине је доцнет на Технолошком факултету у Новом Саду Јована Граховац. Награду “Др Зоран Ђинђић” за најбољи дипломски мастер или магистарски рад из филозофских и социолошких наука добио је Лазар Атанацковић, дипломац Филозофског факултета у Новом Саду, док је добитник нагаде за најбољег дипломираног студента Универзитета у Новом Саду дипломац Природно-математичког факултета Ивана Кузминац. Поздрављајући овогодишње лауреате и бројне госте, потпредседник Владе Војводе и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић подсетио је да се награда “Др Зоран Ђинђић” додељује девету годину за редом.

"Године 2004, Извршно веће Војводине донело је одлуку о додели признања за  најуспешнијег младог истраживача, до 35 година, са подручја Војводине, а две године касније Филозофски факултет, на иницијативу Катедре за филозофију и социологију, покренуо је иницијативу за доделу награде за најспешнији рад из области филозофије и социологије", подсетио је проф. др Драгослав Петровић и додао да ова иницијатива није случајна, јер је Зоран Ђинђић, управо на Филозофском факултету радио прво као асистент, а потом као доцент и ванредни професор.  "Реч је о човеку који је остао симбол невиђене енергије и визије, симбол залагања за будућност и прогрес, невиђене радне дисциплине и залагања за науку и допринос младих људи", рекао је проф. др Драгослав Петровић и додао да зато ова награда носи, и носиће име др Зорана Ђинђића. Професор Петровић је додао да је Одбор за доделу награде "Др Зоран Ђинђић" ове године имао веома тежак задатак, јер је чак 1050 младих људи испуњавало формалне услове кандидовања за награду. "Одбор је од 10 кандидата из ужег избора, које су посебно кандидовали факултети или научни институти, за овогодишњег добитника награде за младог научника и истраживача изабрао доцента Јовану Граховац, која својим досадашњим резултатима и оним што се од ње очекује апсолутно представља будућност наше државе", рекао је проф. др Петровић. Доцент Јована Граховац рођена је 1982. године у Новом Саду, где је завршила основну школу и гимазију са одличним успехом, а потом и Технолошки факултет у Новом Саду са оценом 9,56. Убрзо је завршила мастер и докторске студије на Технолошком факултету, са оценом 10,00. Била је стипендиста Републичког фонда за развој научног подмлатка и стипендиста Краљевине Норвешке. У својој досадашњој блиставој научној каријери, доцент Јована Граховац, има већ 15 радова на СЦИ листи у врхунским светским часописима, као и 142 цитата у наистакнутијем светским часописима. Награду, која се састоји од свечане повеље и новчаног дела у износу од  милион динара доценту Јовани Граховац уручила је Ружица Ђинђић, председница Фонда ”Др Зоран Ђинђић”. Овом приликом Ружица Ђинђић је изразила задовољство што награду поново уручује жени – младој, лепој, а пре свега успешној научници, што потврђује да жене дају велики допринос у области науке и истраживачком раду. Најбољем дипломираном студенту Универзитета у Новом Саду, Ивани Кузминац, свечну повељу и новчани износ од 200 хиљада динара, уручио је председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, који је овом приликом рекао:

„Вечерас смо овде да наградимо три ствари које је Зоран Ђинђић највише поштовао: рад, знање и оптимизам. Срећан сам што уручујем признање најбољем студенту Универзитета у Новом Саду, госпођици Ивани Кузминац, бриљантној младој дами која зрачи посебном енергијом. Оном сремачком и оном са нашег Природно – математичког факултета", рекао је др Бојан Пајтић и додао да људи као што је Ивана треба нашу земљу да чине бољом. „А ми живимо у Србији, у којој се времена мењају, људи и странке смењују, а систем као увек остаје исти. Делимо се на пола и као да вечито тражимо туђе кривице, уместо сопствених решења. Једни оптужују друге да су били недорасли за кризу, да су спорно приватизовали нека предузећа и да се појединци нису одупрли похлепи и бахатости. Други оптужују прве да је њихово дело новчаница од 500 милијарди динара. Да је њихова заслуга трагедија народа и државе, Србија на првом месту по интензитету месечне инфлације, на другом месту по укупном расту цена и на трећем месту у свету по укупном трајању хиперинфлације. За пад производње за 70 одсто, и за пад друштвеног производа толико да нам треба 40 година да би се опет свео на почетни ниво",  рекао је председник Пајтић и додао да неће бити среће у земљи која прави школе по мери понављача, комунални систем по мери неплатиша, привреду по мери губиташа и политички систем по мери оболелих од амнезије. „Зато је Зоран говорио: „Реформе су увек пливање уз воду. Реформе су увек сукоби са менталитетом, наслеђем, интересима, ентропијом и инерцијом". Ове награде додељују се да бисмо показали да има наде и да постоји други пут – пут бољих. Када на Природно-математичком факултету у Новом Саду, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине дипломирате са просечном оценом 10,00 то је за честитке и велико признање, то је за Србију какву је Зоран сањао и за коју се до последњег даха борио. А смемо да се позивамо на Зорана само онда када се позивамо на оно добро и на оно најбоље што смо урадили", реко је председник Владе Војводине др Бојан Пајтић и поручио Ивани Кузминац да буде поносна на себе бар, онолико колико се ми њом поносимо. Ивана Кузминац је рођена 26. јула 1989. године у Сремској Митровици, а основне академске студије на студијском програму – Дипломирани хемичар, завршила је на Природно-математичком факултету у Новом Саду, у предвиђеном четворогодишњем року, са укупном просечном оценом у току студија 10,00 и остварених 280 ЕСПБ бодова. Током студија била је добитник награда за изузетан успех у претходном студирању (2008/2009, 2009/2010, 2010/2011. године). Такође, била је стипендиста Фонда за стипендирање и подстицање напредовања  даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у школској 2011/2012, као и стипендиста Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта Републике Србије у школској 2010/2011. За свој тематски рад под називом ”Синтеза новог потенцијално биолошки активног андростанског деривата” добила је и изузетну награду Новосадског универзитета за научни и стручни рад студента, у школској 2010/2011. Награда "Др Зоран Ђинђић за најбољи дипломски рад, завршни рад на мастер академским студијама или магистарски рад из филозофских и социолошких наука" у Републици Србији за 2012. ове године припала је дипломцу Филозофског факултета у Новом Саду Лазару Атанацковићу, за рад "Криза филозофије историје; место мисли Вилхелма Дилтаја". За ову награду у Републици Србији конкурисало је 36 кандидата са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Универзитета Сингидунум. Награду, која се састији од свечане повеље и новчаног износа од 300 хиљада динара, овогодишњем добитнику, уручио је председник Српске академије наука и уметности, академик др Никола Хајдин. Лазар Атанасковић је рођен у Новом Саду 15. новембра 1988. године. Дипломирао је 2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на студијском програма Филозофија, након чега уписује мастер студије Филозофије, на истом факултету. Награђени завршни рад на основним академским студијама одбрањен је у септембру ове године, а  у њему Лазар Атанасковић расправља о савременој улози историјског знања и могућностима филозофског промишљања историје. Према мишљењу Одбора за доделу награде, рад је написан на узоран начин, коришћењем релевантне литературе, али га одликује наглашена самосталност у мишљењу, искорак из општих места и опредељеност ка будућности. Аутор нас  сучељавајући 19. и 21. век доводи пред савремену дилему на основу које пледира за нову конфигурацију филозофије историје. Залажући се за активне снаге садашњости, он с правом наглашава да је једна ствар бити свестан ограничења у властитом времену, а сасвим друга прихватити их као апсолутна и нерешива.  У име добитника награда обратила се доцнет Јована Граховац која је подсетила на речи Зорана Ђинђића да је основа успеха улагање у образовање, јер само знање представља основу за развој. Захваливши се Влади Војводине, Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој и госпођи Ружици Ђинђић, на подстреку за даље усавршавање и рад, доцент Јована Граховац је истакла да је прошло време када је за успех била довољна блистава идеја појединца. "Данас је за успех у науци потребно много више. Потребан је заједнички рад великог броја људи. Стога ову награду не посматрам као лично признање, већ као успех тима чији сам део, мог тима са Технолошког факултета у Новом Саду. Волела бих да и други млади људи у Србији примене наш рецепт и да заједничким и сложним радом остварују постављене циљеве. Ми морамо да промовишемо нашу земљу у најбољем могућем светлу", рекла је доцент Јована Граховац.  Она је додала да ће освојену награду искористи у сврху промоције резултата научног рада у свету. Поред тога, награду ће искористити и за истраживање из области биотехнологије, пре свега за развој нових биотехнолошких постројења за производњу биофунгицида. Према речима доцента Јоване Граховац, ова тема је изузетно значајна у Војводини, где је производња здравствено безбедне хране приоритет.