Нови Сад, 20. март 2012. – Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, др Томислав Стантић и покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић, примили су делегацију Вуковарско-сријемске жупаније коју је предводио жупан Божо Галић. Састанку је присуствовала и генерални конзул Републике Хрватске у Републици Србији, Љерка Алајбег.Изражавајући задовољство досадашњом сарадњом и оним што је до сада урађено др Стантић је нагласио да се може још више, обзиром да је Хрватска чврсто закорачила у ЕУ, али и да је Србија добила кандидатуру што сарадњу подиже на виши ниво. – У прекограничној сарадњи остварили смо пројекте вредне око 30 милиона евра, од чега је приличан део остварен у сарадњи са Хрватском, навео је др Стантић и додао да ту спада и  евро-регионална сарадња Војводине,  посебно са мађарском регијом Бач-Кишкун и жупанијама у Хрватској. Као могућност шире сарадње др Стантић је изнео и предлог да се регион Криш-Мориш-Тиса прошири и са жупанијама из Хрватске и делом из БиХ.
Жупан Галић је говорио о доброј сарадњи у последнијх десет година, кроз низ ИПА програма и даље могућности привредне сарадње, што ће подстаћи и Дунавска стратегија. Простор поред Дунава и Саве омогућава сарадњу у области пољопривреде, али и туристичке привреде,  објаснио је Галић.
Проф. др Драгослав Петровић  сложио се да је веома важно да спремимо што више пројеката са којима ћемо у правом моменту аплицирати. Подсетио је и на ресурсе које Војводина има у сфери образовања, где видно место припада Новосадском универзитету, који има 50 хиљада студената и 5,5 хиљада наставног особља.
– Ми смо спремни да иницијално резервишемо средства којима би подстакли привреднике са једне или друге стране, да направе мешовита предузећа, с тим што би Покрајина учествовала са 49 процената у инвестицијама, рекао  је професор Петровић и додао да је  у Војводини, 1. јануара ове године, основана Агенција за регионални привредни развој, односно агенција за координацију и коришћење иностраних фондова. Говорио је и о положају националних заједница и афирмнацији мањинских права. – Поред онога што је пренето на националне савете учинили смо огромне напоре и у смислу језичке заступљености мањинских колективитета отварајући културне институције, заводе за културу, а у оквиру јавног сервиса чине се напори да се ојача редакција на хрватском језику, нагласио је професор Петровић.