Нови Сад, 15. април –  Савет за коришћење геотермалне енергије на територији Војводине Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине усвојио је на данашњој седници, којом је председавала др Бранислава Белић, потпредседница Скупштине АП Војводине,  критеријуме за оцену испуњености услова за финансирање пројеката у области коришћења геотермалних ресурса из покрајинског буџета. Ради се о коришћењу геотермалне енергије, односно о коришћењу термалних и термоминералних вода за различите намене. У овом документу се наводи да је економски и стручно једино оправдано да се прво активирају расположиви ресурси и резерве, односно постојеће бушотине, а да се дотле не покрећу нови пројекти који би се финансирали из буџета АП Војводине. Приоритет ће имати пројекти којима се доприноси побољшању енергетског статуса у јавним установама и зградама, као што су болнице, обданишта, геронтолошки центри, бање и слично, затим у пољопривреди и у индустрији. Војводина, као део Панонског басена, припада европској геотермалној провинцији, која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије.  Прва систематска истраживања геотермалних расурса у Војводини започео је давне 1969. године "Нафтагас". До данас је у Војводини, тако, отворено 75 бушотина, од којих су многе у међувремену напуштене или затворене. У периоду од 1978. до 1986. године изграђена су 24 хидротермална система,  која су финансирана углавном средствима тадашњег покрајинског ресора за енергерику.  Данас су у редовној производњи само 12 система  на девет локалитета – Бечеј, Кањижа, Палић, Пригревица, Темерин, Кула, Меленци, Банатско Велико Село и Девојачки Бунар. Њихов капацитет се у 2008. години користио свега са 25,7 одсто.  Постоји и 12 хидротермалних бушотина на којима је изграђен хидротермални систем који нису у производњи и 25 бушотина које нису никад биле у експлоатацији. Зорица Вукићевић из НИС-"Нафтагаса" говорила је о новој стратегији ове компаније која ће се односити на геотермалне бушотине и навела да ће, тамо где је то могуће, ићи у њихову приватизацију. До краја године биће припремљени тендери за њихову продају или дугорочни закуп, односно лизинг. Све су ово подаци који би требало да буду познати локалним самоуправама и компанијама и предузетницима који би били заинтересовани за коришћење геотермалне енергије. Познато је да развијене земље, па и земље у суседству, посебно Мађарска, кроз коришћење овог природног ресурса обезбеђују развој више привредних грана, посебно у бањском туризму и пољопривреди, али и за загревање. Говорећи о овој теми на почетку данашњег састанка, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић навео је да ће током априла бити одржани састанци свих савета овог Секретаријата, на којима ће бити прецизиране многе појединости које доприносе да се у Војводини, коначно, крене у изградњу постројења који ће производити "чисту, зелену" енергију из обновљивих извора. – Број заинтересованих улагача, не само страних него и домаћих, свакодневно расте.  Нерешене проблеме у ходу ћемо решавати. Ове године још увек можемо радити на едукацији, посебно у локалним самоуправама, где је потребно обезбедити енергетског менаџера или канцеларију за енергетику, али наредне године морамо имати изграђен бар један ветропарк или нову мини хидроелектрану. Желимо да направимо и берзу биомасе и водимо преговоре о томе да топлане у неким војвођанским градовима раде на биомасу, навео је Стриковић. Потпредседница Скупштине Војводине др Бранислава Белић поднела је извештај о пријави пројекта у оквиру конкурса Скупштине европских регија (АЕР), који ће бранити крајем априле у Бриселу. – Према досадашњим сазнањима и разговорима које сам водила, пројекат под називом "Енергија у АПВ – како створити енергетски самоодрживу општину у нашој Покрајини", вредан око 43 хиљаде евра, биће нам одобрен. То ће бити, од како је 2002. године, АП Војводина постала чланица АЕР-а, први пројекат који ће у Војводини бити финансијски подржан – изјавила је др Белић. Изабрана је општина Темерин у којој ће бити изведен пилот-пројекат о изради стратегије коришћења обновљивих извора енергије и повећању енергетске ефикасности. Овај модел послужиће и другим општинама у Србији и постаће део шире енергетске стратегије. У оквиру овог пројекта биће изграђен експериментални центар за обновљиве изворе енергије у Сиригу.