Уводно излагање председника Владе АП Војводине др Бојана Пајтића на 17. седници Скупштине АП Војводине поводом Предлога декларације о заштити уставних и законских права Аутономне Покрајине Војводине   Поштовани господине председниче, председавајући, даме и господо посланици, Декларација није ништа друго него изјава. У овој земљи свакога дана неко нешто изјави, и сви на то имају права. Може се јавно рећи да су две трећине представника грађана у овом дому сепаратисти. Могу се изабрани функционери називати усташама. Може им се јавно приписивати тајни план за цепање државе и велеиздају. Нема проблема, све је могуће у држави у којој су таблоиди и естрада утицајнији од унверзитета и институција културе. Само једно се не сме. Само Скупштина Војводина не сме да истакне захтев за поштовање Устава и закона Републике Србије. Скупштина Војводине мора да ћути. Јер ако само најави да ће проговорити, дижу се бине, пишу се транспаренти, стижи демонстранти и аутобуси. За трен ока враћају се деведесете. Исте оне сцене, исте оне речи због којих је и дан данас ова земља на зачељу Европе. Занемарују се чињенице, изврћу се тезе, прећуткују се истине. Диже се страховита хука и галама из само једног и јединог разлога, да се не би чуо један глас – наш глас. Али, грађани Војводине мисле да Скупштина Војводине не сме да ћути. А ми њих слушамо. И због тога се данас ова фамозна Декларација налази на дневном реду Скупштине Војводине. Ми смо данас једини регионални парламент који расправља о томе да ли треба да се поштује Устав и закони или не треба. А сви унапред знамо одговор на то питање. Не би смело бити ни повода за овакву расправу у држави која се нада датуму за почетак преговора о придруживању Европској унији. Нема слободније државе од оне која робује законима. И када Уставни суд оспори преко 20 надлежности покрајине Војводине, ми се томе не радујемо, али о томе не расправљамо. Иако и даље мислимо да се Војводина састоји од Срема, Баната и Бачке, иако смо и даље убеђени да једна европска регија има не само право, него и обавезу да помогне својим трудницама, ми одлуку суда извршавамо. Јер: ћуд је ћуд, а суд је суд. Али, око оног преосталог корпуса права и надлежности који су неспорни, не може ни бити спорења, и то је суштина ове данашње Декларације. Ми не тражимо преко хлеба погаче. То није војвођански манир. Али ако нам по уставу следује 7 посто, нека буде 7 посто. Ако по закону имамо право да бирамо оне за које мислимо да ће најбоље обављати неки јавни посао, онда ми да их бирамо и постављамо. Ако је нешто по закону власништво становника Војводине, онда да Војвођани располажу тим власништвом. Јер ако је наше право данас спорно, сутра ће свачије право бити спорно, а то је опасно. Јер је закон јачег, највеће безакоње. Када ми данас кроз Декларацију апелујемо на владавину права, на поштовању обавеза према Војводини, ми апелујемо на поштовање обавеза према свим грађанима ове земље. Јер закони нису каталог из којег бирате шта вам се допада, а шта вам се не допада. Декларација се тиче свих грађана Војводине. Апсолутно свих. Јер када бисмо добијали онолико средстава колико нам по Уставу следује, могли бисмо пет пута више људи да запошљавамо, и имали бисмо много више инвестиција. Али када смо данас у ситуацији да нам се, када изузмемо трансферна и наменска средства, за развој враћа мање од 100 динара месечно по глави становника, и понављам, мање од 100 динара месечно по Војвођанину, о каквом бољем животу можемо говорити? Србија је сиромашна земља и у њој већина становника не живи добро. Али то још увек не значи да грађани Војводине немају право да им се врати оно што су зарадили ако им је то већ Уставом гарантовано, да бирају оне који ће да им служе, и да располажу оним што је њихово власништво. Данас у Војводини и у Србији свако може да да изјаву и свако има праву на неку изјаву. И зато они који мисле да ће Војводина да ћути, грдно греше. Хвала вам.