За успешан развој социјалне заштите у Војводини неопходно је учешће свих који раде у овој области у дефинисању реформе, организовању система социјалне заштите у складу са прописима Европске уније и Агендом 20 20, отварање могућности за коришћење доступних европских фондова и стручно оспособљавање социјалних служби и радника – поручила је покрајинска секретарка за здравство, социјалну заштиту и демографију проф. др Весна Копитовић учесницима конференције коју су Покрајински секретаријат за здравство, социјалну заштиту и демографију и Покрајински завод за социјалну заштиту организовали на тему: „Изазови реформе социјалне заштите у АП Војводини”. У раду овог скупа, учествовали су представници центара за социјални рад, геронтолошких центара, невладиних организација и других установа из система социјалне заштите у Војводини.
“Реформе у социјалној заштити морају се озбиљно схватити, главни носиоци су управо установе и организације из локалних самоуправа”, изјавила је покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић . Након доношења Закона о социјалној заштити 2011. године који је, како је рекла проф. др Весна Копитовић, усмерен у добром правцу, а то су децентрализација, деинституционализација система социјалне заштите и подстицај плуралитету пружалаца услуга, будуће активности је, пре свега, потребно усмерити на успостављање система лиценцирања свих установа и свих нових могућности на локалном нивоу које се односе на старе, младе, децу, особе са инвалидитетом и друге особе којима је потребна помоћ друштва. “Радићемо, такође, на покретању центра за породични смештај и за хранитељство у Војводини. Ови центри би пружали адектавну услугу својим корисницима. Подржавамо и иницијативу Филозофског факултета у Новом Саду да се школује стручни кадар за социјални рад, односно да се оформи Катедра за социјални рад. Свака едукација је кључ успеха, а без сарадње се не може спровести ни једна реформа”, изјавила је Весна Копитовић.
О повезаности система социјалне заштите и области запошљавања и привредне односно предузетничке делатности, говорио је покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин који је учесницима конференције представио социјално предузетништво, чији развој је један од приоритета из програма Владе Војводине који има циљ да побољша стање у области привреде, предузетништва и занатства у Војводини. Један од најчешћих циљева ових предузеће је да помогну недовољно квалификованим, незапосленим особама за које постоји реалан ризик да буду искључене са тржишта рада, са мисијом да својим производним активностима или организовањем пружања услуга допринесу благостању својих чланова, али и читаве заједнице.
Постоји огроман потенцијал за развој социјалног предузетништва. У АП Војводини регистровано је око 6.000 удружења грађана, од тога 450 су женске организације, што представља огроман потенцијал за запошљавање и стварање нове вредности. Социјална предузећа су добила приоритет у финансирању у оквиру регионалне политике ЕУ. Са око 90 милиона евра, ЕУ ће помоћи отплату дуга и нова улагања социјалних предузећа у периоду 2014–2020. године. Дакле, у Србији постоји огромна потреба, а европске интеграције намећу и обавезу да се бавимо социјалним предузетништвом, рекао је Васин и навео циљеве на чијем остварењу треба радити. То су: формирање Центра за социјално запошљавање за територију Војводине, израда програма обуке за социјално запошљавање, израда програма обуке за менаџмент у социјалном предузетништву, промовисање јавно–социјално-приватног партнерства и други.
О улози Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију у актуелном реформским процесима говорио је помоћник покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију Томислав Богуновић а о улози Покрајинског завода за социјалну заштиту директорка Завода Рада Митровић. На конференцији било речи о пројектима који се реализују у овој области, од којих неке подржавају међународне институције.
