Покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов у свом уводном излагању поводом Предлога покрајинске скупштинске одлуке о оснивању Института Биосенс – истраживачко – развојног института за информационе технологије биосистема, истакао је да оснивање једног оваквог института, у оквиру Универзитета у Новом Саду, јесте добра порука будућим генерацијама и пример да свако од нас може да остави вредна дела, која ће свима служити, и то не само тренутно, него и у будућности.
„Институт БиоСенс-истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема, оснива се од постојеће организационе јединице Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, БиоСенс Центра, који као истраживачки центар већ низ година ради у саставу Универзитета у Новом Саду.
БиоСенс Центар је међународно признат мултидисциплинарни научноистраживачки центар, један је од најразвијених и најмодернијих научноистраживачких центара у региону Југоисточне Европе и постоји осам година. Функционише на два нивоа – унутар Факултета техничких наука и на Универзитету у Новом Саду. До сада је успешно реализовао чак 14 ФП7 пројеката, са укупним буџетом за Србију од преко 10 милиона евра донације, односно бесповратних средстава која су директно уложена за научне пројекте и плате научника. До сада је освојио 4 пројекта у новом „Хоризонт 2020“ програму. Окупља 68 истраживачa из више области: микроелектронике, даљинске детекције, телекомуникација и обраде сигнала, роботике и мехатронике, откривања знања, биологије и екологије, пољопривреде.
Од тога, 28 истраживача је у звању доктора наука, 11 су странци и/или повратници из иностранства. Просек година истраживача у БиоСенс Центру је 33. Фокусиран је на развој и увођење напредних информационо-комуникационих технологија у различите биосистеме–првенствено пољопривреду, екологију и заштиту животне средине.
Овакве мултидисциплинарна истраживања од великог су значаја како за Аутономну покрајину Војводину и Републику Србију, тако и за читав регион и Европу“, истакао је је ресорни секретар Павлов.
Како је још саопштио, Центар поседује развијену мрежу иностраних партнера.Освојио престижни пројекат АНТАРЕС у оквиру Хоризонт 2020 teaming позива, који предвиђа 29,4 милиона евра за финансирање развоја новог Института и његово прерастање у “Европски центар екселентности” – водећу европску научноистраживачку институцију, чији ће циљ бити не само развој научних истраживања већ и убрзање привредног раста целог региона. Предивиђено је и отварање 80 до 100 нових радних места у научним истраживањима од приоритетног зачаја за Војводину – примена ИТ у пољопривреди.
„Нови Институт је неопходан за реализацију овако велике инвестиције и њено праћење (пројекта АНТАРЕС), фокус на мултидисиплинарна научних истраживања – једини те врсте у региону.Осим истраживања, фокус на развој иновација, трансфер научних резултата у пољопривреду и привреду и на убрзање привредног раста Војводине и Србије. Када је реч о финансијама, нови Институт је финансијски самоодржив, а трошкови рада истраживача и остали трошкови финансираће се са текућих међународних и националних пројеката, као и до сада.Планира се прелазак дела истраживача са ФТН на нови Институт и сви планирани истраживачи су у научним звањима, не наставним, и сви су запослени на одређено време, на пројектима БиоСенс Центра – значи да се њиховим преласком на Институт не угрожава акредитација ФТН. Иницијално, Институт ће запошљавати око 40 истраживача, од тога 12 са звањем доктора наука.Научноистраживачка опрема БиоСенс Центра набављена преко ФП7 пројеката у целости је финансирана од Европска уније, а добијена је са циљем име ојачања БиоСенс центра и његовим издизањем на ниво Универзитета.Један додати, далеко мањи део опреме, набављен је преко текућих пројеката БиоСенс центра финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Министарство је сагласно са преносом права коришћења ове опреме на новоосновани институт.Према Закону о јавној својини, сва опрема је јавна својина. Носилац јавне својине је АПВ, која према Закону опредељује корисника јавне својине (Институт уместо ФТН).Сва опрема инвентарски се води на ФТН, са јасном назнаком „БиоСенс Центар“, како је и регистрована, а што њено издвајање чини админиситративно лаким и биће брзо спроведено“, навео је овом приликом покрајинскисекретар Павлов.
На крају, говорећи о усклађеност истраживања новог Института са националним циљевима, Владимир Павлов је казао да су ИКТ и пољопривреда – основна опредељења Војводине (дефинисана и у Стратегији паметне специјализације Војводине). ИКТ за пољопривреду – једини је начин да се обезбеди повећање ефикасности и одрживост пољопривреде, у потпуности је усклађена са националном стратегијом научног и технолошког развоја (покрива 4 од укупно 7 националих приоритета). Према томе како је указао, нови Институт је једина институција у региону фукусирана на мултидисциплинарна истраживања ИКТ за примене у пољопривреди.Универзитет у Београду у свом саставу има 11 научних института, УНС само два. Ово драматично утиче на позицију Универзитета на Шангаској листи, те је прерастање Центра у Институт од немерљивог значаја за Универзитет према речима Владимира Павлова.
„ Када је реч о смањењу одлива мозгова, процена је да ће отварањем компетитивних радних места за младе истраживаче у Новом Саду, а првенствено за оне који су завршили докторске студије на УНС, а процена је да ће само у следеће две године на УНС докторирати више од 30 истраживача, који по својој области истраживања гравитирају Институту БиоСенс, а за које нема адекватног послодавца у домаћој индустрији. Смањење фрагментације истраживања на УНС кроз институтицоналну подршку мултидисцплинарним истраживањима.Очекује се повезивање капацитета УНС за пријављивање, добијање и реализацију врхунских међународних пројеката (Horizon2020, Structural Funds), поготово оних где се захтевају велики тимови са широком експертизом и мултидисплинарни приступ истраживањима.Стварање кохерентног и ефикасног сервиса за пружање истраживачких и развојних услуга Покрајинској влади у мултидисциплинарним и интердисцплинарним областима од интереса као што су високо-технолошки мониторинг животне средине и прецизна пољопривреда“, истакао је ресорни секретар.
Како је Владимир Павлов још нагласио по питању усклађености истраживања новог Института са различитим европским политикама, данашња пољопривредна производња захтева нови мултидисциплинарни приступ са једнако посвећеном пажњом продуктивности и одрживости животне средине, заснован на развоју и примени специјализованих ИКТ решења, што додатно илуструје потребу за постојањем Института као самосталне јединице.
„Активности Института у потпуности су усклађене са циљевима европских програма и стратегијом програма развоја Покрајинске владе и Владе Републике Србије: Хоризонт 2020 – европски програм за истраживање и иновације, Заједничка пољопривредна политика Европске уније (Comon Agricultural Policy, CAP), Регулатива за рурални развој Европске уније (Rural Development Policy), Стартегија за паметну специјализацију (Smart Specialization Strategy, RIS3), Стратегија Југоисточна Европа 2020 и Европско иновативно партнерство на пољу пољопривредне производње и одрживости (EIP-AGRI).“
