Нови Сад, 7. март – У част Међународног дана жена и стогодишњице обележавања 8. марта, Покрајински омбудсман скреће пажњу јавности на то да су неравноправност и сиромаштво данас свакодневица великог броја жена и непосредан резултат њихове мање економске, друштвене и политичке моћи. Неравноправност у животима жена дубоко је усађена у историју, традицију и културу и утиче на приступ економским, социјалним и културним правима. Традиционални ставови о улози жена, као оних које првенствено брину о деци, старијим особама и болеснима, ограничава њихову слободу кретања и тиме приступ плаћеном раду и образовању. Такви ставови се, такође, користе да би се оправдала и усталила дискриминација жена и од стране државних институција и приватних организација.Држава је усвајањем закона у области забране дискриминације, злостављања на раду и равноправности полова прихватила принципе једнаких могућности и створила позитивно окружење за креирање и спровођење мера афирмативне акције. Многобројне мере спроводе се у области запошљавања и самозапошљавања и њима се подржавају послодавци да запошљавају мање запошљиве групе, а подстиче се и женско предузетништво.
Међутим, дискриминација на основу пола, брачног и породичног статуса приликом тражења посла угрожава све жене, а труднице сврстава у најрањивију групу на тржишту рада. Жене у огромној већини раде на одређено време, у сивој економији, изложене су условљавањима и уценама, узнемиравању и сексуалном узнемиравању на радном месту, подједнако и младе и старије. Зато је од пресудног значаја боље усклађивање прописа и мера како би установљене политике одговарале потребама корисница и корисника, а чије би спровођење довело до стварања одговорног друштва и државе. Такође, потребно је посебну пажњу посветити и области образовања и смањивању сегрегације у образовању која касније доводи до неједнаког приступа пословима и неједнаког положаја на тржишту рада за жене и мушкарце.
Економска неравноправност жена доприноси њиховој економској зависности, негирању личне самосталности и недостатку осопособљавања. Ово заузврат ограничава женину могућност да учествује у јавном животу, па су тако жене у Србији данас мање заступљене на положајима доношења одлука. Њихов рад је мање вреднован, мање плаћен, односно неплаћен, док се насиље над женама и девојчицама толерише, првенствено због тога што се закони и мере које држава предузима обезвређују у пракси њиховом недоследном применом, а која се првенствено огледа у благој казненој политици према починиоцима насиља. Свакодневица жена је обележена вишеструком оптерећеношцу породичним и радним обавезама, као и недовољном биргом за сопствено здравље.
Економска криза и недостатак финансијских средстава су често изговор за опстајање неравноправности у погледу уживања економских права. Зато се Покрајински омбудсман придружује позиву Уједињених нација на равноправну приступачност образовању, обуци и технологији као правим путевима ка достојанственом раду за жене и апелује на све доносиоце одлука, а поготово извршну власт на свим нивоима да посебним мерама настави да подржава жене и омогући њихово брже запошљавање од чега ће дугорочну добробит имати читава заједница.