Нови Сад, 9. децембар  – Скупштина АП Војводине на данашњем, 16. по реду заседању, донела Одлуку о стратегији водоснабдевања и заштити вода у АП Војводини.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић образложио је разлоге за доношење овог, за Војводину, која има проблема са снабдевањем водом и са заштитом вода, посебно важан документ, који недостаје АП Војводини.Покрајински секретаријат за науку и тахнолошки развој иницирао је израду овог пројекта, а сачинио га је експертски тим, уз сугестије проистекле из јавне расправе, коју су организовали Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој и Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој.Драгослав Петровић подвукао је да питања водоснабдевања и заштите вода спадају у један од најакутнијих проблема у Војводини.- Више од 190 хиљада становника из 91 насеља у Војводини нема водовод, евидентирано је 497 загађивача воде, дакле, има их више него водоводних система, постоји неприхватљиво висока концентрација арсена у јужном и средњем Банату и у дели Бачке, примећено је да у води за пиће има гвожђа, мангана, амонијака, природних органских материја и натријума, постоји у једном делу застарела дистрибутивна мрежа са дотрајалим цевоводима, а постоји и неусклађеност прописа са директивама ЕУ у овој области – навео је проф. Петровић. Стратегија водоснабдевања становништва у Војводини и заштита вода има за циљ да дефинише приоритете, које је неопходно у овој области решавати у наредних 20 година и треба да  послужи као документ на основу којег ће се припремати пројекти за чију реализацију  треба да се тражи финансијска подршка  међународних донатора и органа у Србији. То подразумева: европски концепт јавних сервиса и квалитет воде за пиће и пречишћавање отпадних вода у складу са директивама ЕУ, законску регулативу и институције у складу са захтевима ЕУ, стални мониторинг савременом опремом, формирање Центра за развој водоснабдевања и заштиту вода, подизање свести и навика становништва о значају овог питања, али и сталне инвестиције у ову област.- У првој фази треба завршити истраживања локалних изворишта и микрорегионалних изворишта на нивоу више насељених места, као и истраживања регионалних извориште, па да се изради студија изводљивости и генерални пројекат. Одатле би кренуло обједињавање ових система, како преко микрорегионалних заједничких водовода, тако и до регионалних, па и до обједињавања целог система на нивоу регионалног водовода на територији целе Покрајине. Укупна финансијска средства  за водовод и канализацију у урбаним срединама прелазе 638 милиона евра, а за руралне средине прелазе 791 милион евра, па се тако долази до укупне суме од  1,43 милијарди евра потребних у следећих 20 година. Годишња инвестиција износи између 70 и 80 милиона евра. Ма како ова цифра изгледала висока, она се мора обезбедити. Неспорна је потреба да се направи историјска прекретница и да Војводина, кад се у виду има водоснабдевање и заштита вода, мора изгледати другачије, навео је покрајински секретар и додао да ће Извршно веће Војводине усвојити Акциони план за имплементацију Стратегије, најкасније до краја марта наредне године. Тај план садржаће следеће елементе: испитивање микро-изворишта  са повећаним присуством арсена, израду студије изводљивости и генералног пројекта у року од годину дана (до марта 2011. године), те да се у два несељена места до пет хиљада становника пројектују и изграде пилот постројења за пречишћавање отпадних вода.Гост на данашњем заседању покрајинске Скупштине био је републички министар за заштиту животне средине и просторно планирање Оливер Дулић, који је на почетку свог обраћања покрајинским  посланицима рекао да је добра комуникација свих органа, од републичких, преко покрајинских до локалних, суштински једини начин да се води развојна политика.-Мало је питања која имају толики утицај на квалитет живота наших грађана као што су питања доступности и квалитета воде, безбедности живота и имовине људи, када су у питању поплаве. Нажалост, у овом тренутку квалитет воде за пиће у Србији није на задовољавајућем нивоу. Према налазима Института за јавно здравље, из 2006. године, неисправна вода била је показана на 19 посто узорака. Од тога, највећи проценат узорака неисправне воде налази се управо у Војводини. У Средњобанатском округу је 100 посто, у Севернобанатском је 99,1 посто и у Западнобачком округу је 77,69 посто. Данас се суочавамо са великом потрошњом воде, као ресурса, неадекватном контролом његовог трошења, са великим степеном загађења, са премало инвестиција у овој области, са премало контроле и са огромним проблемима који се односе на истраживачке делатности које би довеле да овај ресурс у будућности буде коришћен много боље. И ова Стратегија треба да доведе до тога да се овај приступ промени – рекао је министар Дулић.Министар је представио део националног програма европских интеграција који се односе на област вода:- Три питања која се тичу управљања водама, као што су квалитет вода, заштита вода и водоснабдевање саставни су део националног програма европских интеграција и ту смо поставили веома јасне критеријуме и одређене рокове свим државним органима на који начин може ова држава да се спреми до 2012. године, кад смо предвидели да административно и у сваком другом погледу будемо спремни за пуноправно чланство у ЕУ. То је доношење стратешког оквира о заштити и одрживом коришћењу вода – рок је крај 2010. године. Дефинисање надлежности  у области управљања водама и заштити вода, усклађивање националних прописа о интегралном управљању водама са Оквирном директивом о водама ЕУ до краја 2010. године и прилагођавање стандарда за воду за пиће захтевима Директиве о води за пиће ЕУ до 2012. године. Само да би ово спровели потребна су огромна улагања. Национални програм предвиђа и циљеве: усклађивање националних прописа са директивама ЕУ које се односе на воде, доношење стратегије и акционог плана мониторинга површинских и подземних вода у Србији, развој и надоградња геолошког информационог система Србије и израда регистра извора загађивања вода у Агенцији за заштиту животне средине.Посланици Скупштине АПВ донели су Одлуку о изради регионалног просторног плана АП Војводине, чије доношење је од стратешког значаја за Покрајину због њене  дугорочне концепције развоја, организације, уређења, заштите и коришћења територије.   Циљ доношења Регионалног просторног плана је  и дефинисање планских начела и критеријума за рационално коришћење и очување пољопривредног земљишта, водних и осталих природних ресурса, као и обезбеђивање просторних услова за развој, изградњу и реконструкцију регионалних  инфраструктурних система. Овим планом се развија мрежа насеља,  активира територијални капитал и потенцијали неразвијених подручја за развој, размештај индустирје, пољопривреде, грађевинарства, шумарства, енергетике, туризма и других делатности. Сврха му је да подстакне регионалне специфичности и јачање регионалног идентитета, али и утврђивање мера и просторних услова за саобраћај, економску, социјалну и еколошки одрживу интеграцију планског подручја и ширег окружења. Такође се утврђују  мере за заштиту и унапређење животне средине, природних и културних добара, те већег нивоа конкурентности и ефикасности.Уводно излагање имала је Душанка Д. Сремачки, покрајински секретар за архитектуру, урбанизам и градитељство, која је истакла значај доношења ове одлуке у чињеници да је последњи просторни план за АПВ донет још 1978. године и примењивао се све до 1991. године. Паралелно са израдом Рагионалног развојног плана Републике Србије покренуће се израда таквог документа за АПВ, како би се интереси и питања од просторног значаја за просторни развој АПВ у оквиру Републике Србије истовремено разматрали и усаглашавали. Тако ће просторни региоонални план АПВ бити донет након доношења републичког плана. Душанка Д. Сремачки је истакла да ће се овим документом створити планске претпоставке за реализацију више занчајних циљева од интереса за развој АПВ.  Територију АП Војводине карактеришу значајне разлике у развијености делова територије. – Реч је о концентрацији становништва и привредних активности у урбаним центрима и депопулизацији и сиромаштву у руралним и рубним подручјима које су последица драматичних догађања од 1991-2000. године. Циљ је да се обезбеде услови равномерног регионалног развоја на принципима одрживог развоја. АПВ је претежно рурално подручје  и циљ је активирати га, оживети села  кроз њихову  интеграцију са окружењем и функционално повезивање са градовима и урбаним центрима, који треба да буду мотори развоја Војводине. У АПВ, као и у целој Србији, присутна је централизација функција у урбаним центрима, што за последицу има проблеме у њиховом функционисању. Циљ је да се мерама децентрализације спречи претерана концентрација индустрије, администрације и осталих финкција у градовима,да се обезбеде бољи услови за живот становништва на селу и мањим насељима и спречи миграција становништва из села у градове. АПВ располаже богатим хуманим и територијалним капиталом, што омогућава подстицање развоја урбаних центара, јача територијални капитал и ствара услове за повећање запослености, унапређење знања  и примену нове технологије, развој нових обновљивих извора енергије, затим обезбеђење услови за рационално коришћење необновљивих природних ресурса, те да се на тај начин обезбеде планске претпоставке  усаглашавања интеграције АПВ у њено окружење. Те планске претпоставке подразумевају повезивање и умрежавање са градовима и регионима у Републици Србији, повезивање са ширим окружењем, успостављање прекограничне и регионалне сарадње и отварање пројектних линија за које се очекује могућност финансирања из предприступних фондова ЕУ.Министар Оливер Дулић је навео да је у току израда Просторног плана Републике Србије, који ће бити упућен Народној скупштини у фебруару или марту наредне године, као и то да ће са њим бити усаглашен и регионални просторни план Војводине.Скупштина Војводине поново је именовала Гвоздена Перковића за директора Туристичке организације Војводине. Поред тога, именовала је члана и заменика председника УО Завода за урбанизам Војводине,  чланове Савета Универзитета у Новом Саду и више факултета овог Универзитета.