Нови Сад, 14. новембар – ПредседникИзвршног већа мр Бојан Пајтић отворио је данас у Скупштини АП Војводине презентацијуСтратегије одрживог развоја Републике Србије. Стратегију одрживог развојапрезентовао је потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић, а о овојтеми је говорио и министар за заштиту животне средине Републике Србије др СашаДрагин.Војводина је везана заприродне циклусе, те је нарочито за покрајину важан одрживи развој и заштитаживотне средине, а то је сигурно и разлог што су у Војводини најпре покренутесве иницијативе везане за ову област, која у себи подразумева и развој домаћепривреде, преко пољопривреде и прехрамбене индустрије – наглашено је напочетку данашње презентације. Како је наглашено, у процесе одрживог развоја изаштите животне средине неопходно је да буду укључени сви нивои власти, авеома је важно сензибилисати јавност за проблеме који се јављају у овојобласти.
Председник Извршног већа АПВојводине мр Бојан Пајтић је истакао да је у израду стратегије одрживог развојаСрбије неопходно уважити мишљење и подршку АП Војводине, с обзиром на то даје наш заједнички приоритет јачање домаће привреде и економије и изграђивањездравог односа према животној средини, за шта је неопходно уважити искуства изаконе Европске уније, који су предуслови за наше придруживање заједнициевропских земаља. Пајтић је нагласио да се наш однос према будућимгенерацијама огледа у томе какву ћемо животну средину оставити нашим потомцима- а како је нагласио, нашој деци треба да оставимо окружење најмање онаквокакво смо и ми затекли. Покрајинско Извршно веће је већ донело Стратегију озаштити животне средине и одрживог развоја, у склопу приоритених прогамапривредног развоја АП Војводине, где питање екологије представља један одприоритета и главних изазова за даљи развој нашег друштва. Пајтић је рекао дасе данас у свету највише говори о квалитету хране, и истакао податак да је чак70% болести изазвано тровањем хране, што нам је добар правац кретања собзиром на то да Војводина 50 одсто своје производње управо базира на агрикултурии прехрамбеној индустрији. Пајтић је истакао да је покрајинска влада упротеклом периоду подржала отварање погона нових технологија, чиме су не самоиспоштовани европски стандрарди у погледу заштите животне средине, већ је овимпутем запослено више од 52.000 људи у 135 оваквих објеката, а овакав тренд ћебити настављен и убудуће.Министар у Влади Републике Србије Саша Драгинистакао је да 30% домаћих закона треба ускладити са законима ЕУ, а највећи бројзаконских аката односи се управо на питање заштитие животне средине и одрживогразвоја. Он је нагласио да је потписивањем Кјото протокола наша земљаобавезана да своје стандарде и улагања усмери ка развоју чистих технологијачиме ћемо будућим поколењима природу вратити бољу и здравију него што смо јеузели.ПотпредседникВладе Републике Србије Божидар Ђелић је приликом презентације Стратегијезаштите животне средине и одрживог развоја истакао да је у Војводини свест поовом питању највиша. Он је додао да је Шведска агенција за међународни развоји сарадњу, у циљу подршке реформама у Србији, крајем 2003. године инициралапројекат "Стратегија одрживог развоја Републике Србије" као директанодговор на Светски самит о одрживом развоју, као и на захтев за израдунационалне стратегије Републике Србије. Стратегија пројекта предвиђа анализумеђусекторских и секторских стратегија које већ постоје у министарствима Владе,као и завршену анализу Стратегије локалног одрживог развоја  коју је израдила Стална конференција градоваи општина. На основу те анализе, пројекат израде националне стратегије бићебазиран на појединим аспектима економског развоја и на његово усаглашавање сарешавањем пратећих социјалних проблема и проблема заштите животне средине.Уједно, биће извршена и међусекторска анализа – веза животне средине и социјална питања и однос између животнесредине и економског развоја. Ђелић је нагласио да је Стратегија одрживогразвоја представља један од услова за отпочињање преговора о пуноправномчланству Србије у ЕУ, чиме је истакао значај потребе за доношењем оваквогакта, али и то ће живот у Србији учинити квалитетнијим и богатијим и допринетиуравнотежењу економских, социјалних и еколошких циљева.