Нови Сад, 5.мај 2011. – У Скупштини АП Војводине данас је  одржана  завршна јавна расправа поводом Радне верзије стратешког документа "Мастер план одрживог развоја Фрушке горе од 2012. до 2022. године". У присуству великог броја стручњака, научника и експерата, који су учествовали у изради Мастер плана,  скуп је отворио председник Радне групе и председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић, а уводничари су били проф. др Драгослав Петровић, заменик председника Радне групе и покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Радован Пејановић, координатор пројекта и проректор Универзитета у Новом Саду, др Биљана Пањковић, проф. др Лазар Лазић, проф. др Саша Орловић, координатори појединих области и Добривоје Антонић, директор ЈП "Национални Парк Фрушка гора". На основу Закона о утврђивању надлежности АП Војводине  комплекс Националног парка Фрушка гора је са свим правима и обавезама пренет на управљање АП Војводини. Влада  Војводине донела је Одлуку за израду стратешког документа "Мастер план одрживог развоја Фрушке горе од 2012. до 2022.године" и на основу тога формирала је Радну групу за праћење његове израде. У његовој изради учествовало је преко 40 експерата из свих области друштвених и привредних делатности везаних за перспективу одрживог развоја и његове шире околине – заштитне зоне. Радна група  је на својој 4. седници, одржаној у марту месецу ове године  усвојила Радну верзију "Мастер плана одрживог развоја Фрушке горе  од 2012. до 2022. године" и упутила га на јавну расправу која се завршила данашњим скупом.
Тим поводом председник војвођанске владе др Бојан Пајтић истакао је чињеницу да никада до сада у историји једне државе није урађен тако прецизан, истанчан и свеобухватан план развоја једног националног парка, каква је Фрушка гора. Обухваћени су сви сегменти развоја, како пољопривреде, привреде, туризма, биодиверзитета, екологије, инфраструктуре, култрно историјског наслеђа, тако и свих оних потенцијала које она нуди и које ми морамо да искористимо у наредних десет година. Председник Пајтић је нагласио да је ова радна верзија Мастер плана била на разматрању, усаглашавању и сугестијама у седам војвођанских општина и као таква уродила је плодом, јер су људи који у њој  живе сада имали прилику и да истакну који су то проблеми које треба решити, као и даупуте сугестије које треба унети у овај документ. Ова радна верзија ће се као таква наћи пред посланицима Скупштине Војводине ове јесени и тада ће сви  имати прилику да се увере у исплативост улагања и развоја нашег Националног парка. Према мишљењу експерата који су израдили Мастер план потребно је инвестирати 868 милиона евра у наредних десет година, с тим што би ово улагање било распоређено од државног и приватног јавног сектора, па до фондова Европске уније,  истакао је др Бојан Пајтић.
– Морам да нагласим да је покрајинска влада већ неке важне пројекте реализовала, подсетићу вас да смо пре неколико година завршили реконструкцију и адаптацију највећег конгресног центра на Андревљу- рекао је др Бојан Пајтић и додао да је стратешки важно да се уради и тунел кроз Фрушку гору, који би могао за сада да буде инвестиција предприступних европских фондова или ће можда бити и инвестиција покрајине, јер је његова изградња пројектована на 38 милиона евра. Егзистенцијални је интерес како грађана Срема, тако и целе Војводине да се он направи у правцу од Поповице до Ирига, како би се растеретио саобараћај кроз Фрушку гору- објаснио је на крају свог излагања председник Радне групе Мастер плана и председник војвођанске владе др Бојан Пајтић.
Професор др Драгослав Петровић је додао да је пред нама тежак и напоран посао, који захтева и усаглашавање са четири републичка закона, као и  преговоре са представницима Српске православне цркве, који имају 20 одсто територије Националног парка. Улагања која нам предстоје су висока, али их треба посматрати само  као почетни капитал, јер гледано на период од четири до пет година, улагања се враћају постепено. Зато је важно, прецизирао је проф. Петровић да се овде нађе спрега између државног, привратног, јавног капитала, који би процентуално износио тако да по 40 одсто би било улагање из републичког и покрајинског буџета, 15 одсто би се аплицирало за средства европских фондова, док би преосталих пет одсто био  новац из јавних предузећа.