Тема „Климатски Панел Србије“ – Инаугурална седница, у светлу актуелних и све чешћих природних катастрова у нашој земљи, али и у свету, наметнула се као једна од главних тема манифестације „Међународни дани енергетике и инвестиција“.
О климатским променама и о свим корацима и напорима које чини наша земља у складу са европским и светским токовима говорили су представници Владе и Народне скупштине Републике Србије, Данијела Божановић и др Бранислав Блажић, као и проф. др Владимир Ђурђевић, са Метеоролошког института Универзитета у Београду.
Амбасадорка Републике Француске, Њ.Е. Кристин Моро, говорила је о Оквирној конвенцији Уједињених народа о промени климе, која је одржана у новембру 2015. године у Паризу (CОP 21), када је постигнут нови глобални споразум о климатским променама. У расправи у Паризу учествовала је и наша земља.
Како је Кристин Моро исткла, Споразум је потребно што пре потписати и ратификовати. Потписивање ће бити организовано 22. априла ове године, на позив генералног секретара УН, Бан Ки Муна. Након потписивања треба приступити ратификацији, а сам Споразум ће ступити на снагу након што га ратификује педесет пет земања, што представља 55% емисије штетног гаса, са ефектима стаклене баште. Обавезе проистекле из Споразума рачунају се од 2020. године, до тада, од потписница се очекује да успоставе јавне политике, које ће им омогућити да испуне преузете обавезе у оквиру њиховог националног доприноса. У случају Србије, све ће бити испуњено уз помоћ ЕУ и њених чланица, јер ће се то обаљати истовремено са радом на преузимању правних тековина ЕУ, у оквиру преговора о придруживању. Већ 2018. године биће одржан састанак, током кога ће бити процењено смањење гаса са ефектом стаклене баште, које су државе оствариле, а који ће омогућити корекцију предвиђања у оквиру националних доприноса. Током протекле године наметнуо се закључак до које мере је значајно образовање и објашњавање грађанима свих категорија и свих узраста, као и колико је значајно укључивање и приватног сектора у спречавању емисије штетних гасова у атмосферу. Амасадорка Моро је истакала да наша земља може да рачуна на помоћ и подршку Републике Француске, као и то да ће се наставити заједнички рад на буђењу свести о важности утицаја климатских промена на глобалном нивоу.
Покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, др Слободан Пузовић је у свом поздравном обраћању истакао значај сарадње свих нивоа власти, како би се предупредиле штетне последице климатских промена у будућности, те да је сарадњом свих партнера могућ допринос квалитетнијем и бољем животу, држањем под контролом климтаских промена, па чак, у појединим сегментима, и искоришћавањем самих промена као потенцијала. Секретар Пузовић одржао је презентацију, којом је имао за циљ да укаже на начин управљања речним сливовима у предупређењу поплава и ванредних стања када су у питању поплаве. Својом презентацијом указао је на узроке, последице и потребе у односу на уређење сливних подручја великих река, како би се предупредиле поплаве, али и како би се управљало великим падавинама и поплавама. Такође, Пузовић је указао и на то како је могуће обезбедити довољну количину воде у сушним периодима за водоснабдевање и за наводњавање, али и за укупан биодиверзитет.
Војводина је веома специфична, због тога што су војвођанске воде транзитне, међународне, због чега је неопходно усклађивање са околним земљама у односу на очување воде и њеног квалитета, истакао је Пузовић.
Највећи проблеми односе се на неодговорно понашање људи – бацањем отпада у реке долази до закрчења која проузрокују неконтролисан надолазак воде, затим нелегална изградња стамбених и других објеката уз саму обалу река, али и неодговорно и непланско сечење шума, такође представљају велики проблем и то на више нивоа. Пузовић је указао на недовољно квалитетан рад инспекцијских органа.
-Уколико поштујемо природу и она ће поштовати нас, истакао је Пузовић. Због тога је важно поштовати токове река, мочварна подручја, која имају капацитет да упијају велике количине воде, да обезбеђују наводњавање околних шума или обрадивог земљишта. Каналисање водених токова људском руком на неодговоран и провизоран начин представља велики проблем, можда и већи од самих климатских промена, а поштовањем закона и мишљења стручњака и одговорним понашањем према природи, моге невоље могу да се предупреде, истакао је Пузовић.