Сумирајући резултате рада другог дана манифестације „Дани енергетике“, као и резултате рада у протекле две године, покрајинска секретрака за енергетику и минералне сировине, Наташа Павићевић Бајић је рекла да је у нашој регији већ око 4% топлотне енергије произведено из биомасе. Сабирајући резултате уштеде електричне енергије постављањем соларних колектора за потрошњу топле санитарне воде у установама социјалне заштите, у школама и у другим буџетским установама, може се закључити да се проценти уштеде повећавају. Циљ Секретаријата за енергетику и минералне сировине је да уз помоћ имплементације Акционог плана, за пет година буде постигнуто 12% производње топлотне енергије из биомасе. У односу на цену гаса, коју сада плаћамо, уштеда за 10 године, и за буџетске установе и за индивидуална домаћинства, у зависности од постављене инсталиране снаге котлова, била би и до 200 милиона евра на годишњем нивоу, и то уз коришћење енергента домаћег порекла – у првом реду агропелета. Наводећи пример из зградарства, где изолацијом могу да се постигну уштеде и до 70%, Наташа Павићевић Бајић је рекла да уз невелика улагања сваког појединца и промишљеним приступом енергетској ефикасности, за 10 до 15 година потрошња гаса може бити сведена на 20-30% у односу на досадашњу потрошњу. У првом реду смањиће се трошкови за енергију, а смањиће се и увозна зависност, јер ће бити искоришћени домаћи обновљиви извори енергије. Коришћењем домаћих ресурса, биће створена нова вредност, а самим тим допринеће се и развоју домаће индустрије. Овакав концепт представља суштину Акционог плана, којим је обухваћен одрживи развој нашег региона. Енергетика треба да се наметне као приоритетна тема у свакодневном животу нашег друштва. Имплементацијом и комбинацијом свих мера, врло брзо можемо да очекујемо промене у стању нашег енергетског система и уопште у енергетици, закључила је Павићевић-Бајић.
Након презентације нацрта Акционог плана, који се налази на веб страници Покрајинског секретријата, Наташа Павићевић-Бајић отворила је јавну расправу и позвала све представнике локалних самоуправа, као и све енергетске субјекте нашег региона да се укључе у расправу, својим предлозима системских мера и конкретним пројектима, одређених на основу интереса сваке локалне самоуправе појединачно. До децембра текуће године, на основу резултата јавне расправе, документ ће бити прилагођен потребама, ресурсима и инфраструктури нашег региона, а као највећи национални, односно регионални интерес јесте постизање поменутих циљева, развој индустрије, ново запошљавање кроз енергетику, као и смањење потрошње увезених енергената на 30%, што ће резултирати свеукупним повећањем бруто друштвеног производа.
Овом приликом потписани су уговори о додели бесповратних подстицајних средстава Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине за суфинансирање пројеката штедљиве јавне расвете са локалним самоуправама, за примену биомасе и примену соларне енергије у јавним установама. Према речима секретарке Павићевић Бајић, средства из буџета Секретаријата у потпуности су усмерена на ове пројекте, чијом се реализацијом дошло до уштеда о којима је већ било речи. Новим пројектима и подршком индивидуалним домаћинствима да у што већој мери користе обновљиве изворе енергије, убрзо ће бити постгнути наведени циљеви.
Координаторка Webseff програма, Свјетлана Опачић, представила је кредитну линију за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Реч је о средствима Европске банке за обнову и развој, која се пласирају преко домаћих банака-учесницама програма. Корисници ове кредитне линије, у првом реду корисници из приватног сектора, али и из јавног сектора, могу да очекују повољније услове кредитирања, у односу на друге кредите на банкарском тржишту, као и бесплатну техничку подршку и финансијски подстицај за сваког корисника кредита, који обезбеђује Европска комисија.
Енергетски саветник из општине Вршац, Драгослав Добросављевић, истакао је да свака општина најпре треба да формира енергетски менаџмент и именује менаџера, који ће имати улогу да прикупља податке о потпошњи енергената на територији локалне самоуправе. На основу података о стању, билансу и њиховом анализом, прави се план о активностима у будућем периоду. Прикупљени подаци пружиће могућност да свака општина конкурише код фондова који финансирају област енергетске ефикасности, чиме ће се на веома ефикасан начин помоћи да свака локална самоуправа, праћењем, контролом и одговорним приступом питањима енергетске ефикасности, обезбеди значајне уштеде.
Представница Канцеларије за енергетски менаџмент општине Врбас, Вишња Ђукић је говорила о софтверу, који је у употреби у овој Општини, на основу кога се могу показати и доказати остварене уштеде у јавним објектима у општинама, у којима су имплементиране мере унапређења енергетске ефикасности. Софтвер служи као основа за анализу и касније за верификацију и потврду успешности предузетих мера. Најочитији примери у врбаској општини су резултати постигнути у зградама основне школе и саме управне зграде Општине. „На сопственом примеру желимо да покажмо како и остали корисници могу да уштеде и утичу на добробит читаве заједнице“, истакла је Вишња Ђукановић.
Хидротермални потенцијал Војводине је изузетно велик, што потврђују подаци из Геотермалног атласа Војводине, који је израђен на основу истраживања вршених на војвођанској територији од 1969 до 2008. године, када је избушено 78 хидротермалних бушотина. Степен искоришћености овог енергента је врло низак, због чега је Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине прошле године започео са конкретним мерама и активностима, како би се подстакло искоришћавање овог ресурса. Закон о рударству и геолошким истраживањима уређује начине на које се може доћи до крајње употребне дозволе на објектима на којима се врши експлоатација геотермалне енергије. Најпре је потребно доћи до истражног права – до одобрења за геолошка истраживања, након чега је неопходно обезбедити потврду о резервама и ресурсима. Након тога, потребно је обезбедити одобрење за експлоатацију геотермалног ресурса, а по изградњи објеката и уређаја надземног система, започиње се са извођењем рударских радова за шта је потребно одобрење. Последњи неопходни документ је употребна дозвола, односно одобрење за коришћење објекта за вршење експлоатације геотермалне енергије.
Професор др Дејан Миленић са Рударско-геолошког факултета у Београду рекао је да треба посебну пажњу обратити на нискотемпературне геотремалне ресурсе и то оне до 30 °Ц. Овим геотермалним енергентом Србија је изузетно богата, али је она недовољно искоришћена. Србија располаже са преко 4000мW у потенцијалну, а задатак науке и привреде је да се у наредном периоду што више користе ови системи, како бисмо што више смањили зависност од фосилних енергената, а такође и порадили и на повећању енергетске ефикасности. Дистрибуција тих ресурса је релативно неравномерна у Републици, доминантна је у алувиону великих река– Дунава, Саве, Мораве и Дрине, и све општине које се налазе у тим сливовима имају водећи потенцијал у коришћењу хидрогеотермалне енергије, а то је значајно и за Војводину. Поред тога, топлотне пумпе могу да користе и петрогеотермалну енергију, односно енергију сувих стенских маса, што представља неисцрпан извор енергије.
