Нови Сад, 2.јули – Данасје у Плавој сали Скупштине града у Новом Саду одржана завршна трибинаПокрајинског омбудсмана у оквиру кампање „Покрајински омбудсман са Вама". Циљкампање био јеупознавање грађана АП Војводине са сврхом постојања, надлежностима и начиномрада институције омбудсмана, те са радом Покрајинског омбудсмана као највишеинституције за заштиту људских права у АП Војводини, а на јавним трибинамабило је речи и о темама од непосредног значаја за заштиту и унапређењељудских права у покрајини: дискриминацији, доброј управи, рањивим друштвенимгрупама и медијацији.  Јавнојтрибини у Новом Саду претходио је састанак др Петра Теофиловића, покрајинскогомбудсмана, са Александром Јовановићем, председником Скупштине града НовогСада, коме су присуствовале и Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсманаза равноправност полова и мр Светлана Лазић, саветница за заштиту права детета.На састанку је било речи о потреби за груписањем градских служби, односнооргана управе, који непосредно раде са грађанима/кама на једном месту како биим били доступнији. У вези најављеног успостављања институције новосадскогзаштитника грађана истакнуто је да би се тиме омогућио још бољи и непристраснијиувид у рад градске управе. Досадашња искуства сарадње Покрајинског и локалнихвојвођанских омбудсмана показала су да се предмети из облати заштите људскихправа специфични за локалне заједнице ефикасније решавају на локалном нивоу,али да су за њихово системско решавање пресудне сарадња и подршка сроднихинституција на свим нивоима. Отварајућитрибину Александар Јовановић је истакао да је, уз стално говорење о људскимправима, пресудно омогућавање њиховог остваривања, те унапређења и заштите,првенствено путем примене прописа. Место на коме се ова примена најбоље видије локална заједница, а град Нови Сад се кроз успостављање локалнихмеханизама за заштиту људских права, попут Савета за међунационалне односе иСавета за равноправност полова, труди да учини што више у области људскихправа. Позивајући на сарадњу сарадњу грађана/ки и власти путем институција,Јовановић је изразио уверење да ће и Нови Сад ускоро добити свог заштитникаграђана.
Говорећи оисторијату омбудсмана у свом уводном излагању др Теофиловић је нагласио угледи утицај који ова институција има у скандинавским земљама, где је прво иоснована, превасходно захваљујући свести грађана о својим људским правима иодговорности државе за омогућавање њиховог остваривања, унапређења изаштите. Наводећи прелиминарне податке из анкете срповедене током кампање „Покрајинскиомбудсман са вама" др Теофиловић је посебно истакао да су грађани који суприсуствовали трибинама у 44 војвојвођанске општине рад Покрајинског омбудсманана скали од 1-5 оценили са 3,6. Особе које су са овом институцијом сарађивале усвојству странке оцениле су је оценом 4,48. Оба резултата су боља у односу наоцене грађана током сличних истраживања у суседним земљама, попут Бугарске иРумуније, што представља и подстицај, али и изазов за даље унапређивање радаове институције. Говорећи о значајулокалних омбудсмана у систему институционалне заштите људских права Владимир Арсић, заштитникграђана ГрадаЗрењанина, навеоје да је пракса локалних омбудсмана показала да се у скоро 90 одсто случајеваграђани/ке омбудсману обраћају јер заправо не познају своја права. Након честобезуспешног лутања по разним службама и органима управе, грађанима јако многозначи што имају могућност да се у некој институцији распитају о одређенимпоступцима остваривања својих права, иако то спада у активностикарактеристичне за службе бесплатне правне помоћи. У пионирском послууспостављања система институционалне заштит људских права у нашој земљипотребна је још тешња сарадња свих друштвених актера са омбудсманима, одинституција, преко невладиних организација и медија, па све до појединаца.
Фокус тема трибине у Новом Саду, из ког долазипетина представки упућених Покрајинском омбудсману, била је дискриминација.Будући да је дискриминација, поготово она скривена, веома учестала негативнапојава у нашем друштву Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана заравноправност полова, посебно се осврнула на чињеницу да је дискриминацијанеретко и друштвено прихваћена као уобичајена само зато што је учестала, док сењени морални аспекти и последице у том контексту често занемарују. Осим што језабрањена Уставом Републике Србије, у нашој земљи постоје бројни закони којисе непосредно баве овом темом, на челу са Законом о забрани дискриминације, алису грађани/ке врло мало информисани о постојању и садржини ових аката, као и оначинима како да се од дискриминације заштите.Токомдискусије о искуствима омбудсмана у раду у локалној заједници поново јенаглашено да је за информисање грађана о њиховим људским правима имеханизмима њихове заштите, као и ефикаснијег унапређења и заштите људскихправа потребно још више медијских активности на ову тему, као и непосредногконтакта омбудсмана са грађанима и разговора о темама из њихове надлежности. Прилог, прелиминарни резултати из анкете,спроведене у оквиру кампање „Покрајински омбудсман са вама": РАД ПОКРАЈИНСКОГ ОМБУДСМАНА ОЦЕНЈЕН КАО ВРЛО ДОБАРТоком кампање „Покрајински обудсман са Вама"грађани/ке који су присуствовали јавним трибинама попуњавали су упитник осопственој информисаности о раду Покрајинског омбудсмана, искуствима у сарадњиса овом институцијом и органима локалне самоуправе, дајући уједно и сугестијеза унапређење рада Покрајинског омбудсамана, односно заштите људских права усвојим општинама и градовима.  У 44војвођанска града и општине (без Новог Сада) упитник је попунило 665испитаника. Будући да међу испитаницима преовлађују особе запослене уорганима управе или оне које са њима често сарађују, 41% њих је навео да суза Покрајинког омбудсмана први пут чули пре 1-4 године, док 21% њих тврди дасу за ову институцију чули пре 5 година. О раду институције сазнали супрвентвено путем средстава јавног информисања (72%), као и путем службенихгласила и органа управе са којима сарађују, а и данас се о раду институцијевећина њих обавештава истим путем (69% путем јавних гласила, 25% прекоИнтернета).   Највећиброј испитаника (92%) се никада није обраћао омбудсману, док се свега 7%институцији обраћало у својству странке. Међу онима који су се обраћалинајзаступљеније су биле притужбе на рад органа управе, као и оне из областисоцијалне заштите. На скали од 1-5, просечно задовољство грађана начином радаи исходом поступка у Покрајинском омбудсману оцењено је са 3,6. Највишекоментара и сугестија односи се на потребу за повећањем видљивостиПокрајинског омбудсмана, бољим и чешћим информисањем грађана/ки о његовимнадлежностима, као проналажење начина да се институцији омогући већи утицај надоношењу закона и других правних аката.   17%испитаника је до сада на неки начин већ сарађивало са Покрајинским омбудсманом,5% чак и лично, док 67% испитаника до сада ни на који начин није сарађивало саовом институцијом. Особе које су сарађивале са Покрајинским омбудсманом сусарадњу оцениле са 4,48, а њихови коментари су у великој мери били позитивни:комуникација са институцијом оцењена је као јако добра, коректна, брза иједноставна, а сама институција као ажурна, ефикасна и професионална у свомраду, посебно у вези са решавањем проблема насиља у породици, уз поновљенусугестију да треба чешће организовати обиласке општина и бити више присутан натерену.  На питањекоја институција је, по њиховом мишљењу, најпотребнија у њиховој општини,највише испитаника је одговорило да је то локални омбудсман (38%). 21%испитаник је одговорио да би то била подручна канцеларија Покрајинскогомбудсмана, док је известан број њих навео Народну канцеларију ПредседникаРепублике, а било је и оних који сматрају да овакве институције нису потребне уњиховој општини.  Каонајчешће проблеме с којима се суочавају у својим општинама испитаници наводесиромаштво и незапосленост, пад стандарда, комуналне проблеме и лошу комуналнуинфраструктуру, дискриминацију по полној и националној основи, вршњачконасиље, породично насиље, лош рад судства, дивље депоније и еколошкепроблеме, наркоманија и алкохолизам, недостатак подршке и објеката за спортскеи културне активности, недостатак улагања у привреду и лошу привреду, тенебригу о рањивим друштвеним групама, посебно о младима и старима. Према проценама испитаника најчешћи проблеми уконтактима грађана/ки са органима локалне самоуправе су дуготрајни поступци,лоша администрација, компликоване процедуре, недостатак двојезичних ивишејезичних образаца у општинама у којима је то потребно, недовољнаинформисаност грађана о правима која имају, те нестручност и нељубазностслужбеника органа управе.  У циљуунапређивања рада институције испитаници су Покрајинском омбудсману сугерисаличешће обилажење општина, разговоре са локалним властима и грађанима, чешће иинтензивније информисање грађана путем средстава јавног информисања о свомраду, о правима грађана и начинима њихове заштите, организовања трибина,предавања и слично, као и да би институција требала да има канцеларије у вишеместа у Војводини, да има већа законска овлашћења како би  „стварно била независна у одлучивању",односно да њена овлашћења не буду само декларативна.