Аутономна Покрајина Војводина

Војводина је аутономна покрајина грађанки и грађана који у њој живе, у саставу Републике Србије. Већим делом је равничарски крај који пресецају три пловне реке – Дунав, Тиса и Сава, као и каналска мрежа, путеви и железничке пруге, повезујући централну и западну Европу с Балканом и Блиским истоком. Најзначајније везе јесу Коридор X – за друмски саобраћај и Дунав европски коридор VII – за водени саобраћај. У Војводини се налази и најстарији национални парк – Фрушка гора, а на обронцима истоимене планине, током векова, изграђено је седамнаест манастира. Војводину карактерише богатство квалитетним обрадивим земљиштем, општа привредна и културна развијеност, велика густина насељености и демографско шаренило. Војводина је регија у којој се традиционално негују вишејезичност, вишекултуралност и вишеконфесионалност. На територији Војводине је 45 општина и градова, као јединица локалне самоуправе, распоређених у седам округа, са седиштима у градовима: Суботица, Зрењанин, Кикинда, Панчево, Сомбор, Нови Сад и Сремска Митровица. Универзитет у Новом Саду, са 45.000 студената, други је по величини универзитетски центар у Србији. Универзитет нуди посебне програме прилагођене потребама привреде, нарочито потребама прерађивачког сектора. Главне привредне гране су: пољопривреда, прерађивачка индустрија, велетрговина и малопродаја, грађевинарство, енергетика, транспорт и комуникације, текстилна индустрија, електромеханичка и пратећа аутомобилска индустрија, ИКТ, пословне услуге, логистика и туризам. Аграрни сектор Пољопривреда је у Војводини приоритетан сектор. Традиционално, она представља значајан део локалне привреде и доноси добре резултате, захваљујући обиљу плодног пољопривредног земљишта које чини 84 одсо територије Војводине. Аграрни сектор учествује са 40 одсто у укупној индустријској производњи, а са 30 одсто у укупном извозу из Војводине. Обновљиви извори енерегије Захваљујући остацима пољопривредних усева, постоји значајна база за коришћење биомасе у производњи енергије. Металопрерађивачка и машинска индустрија Металски комплекс у Војводини има дугу традицију и састоји се од мањих металопрерађивачких компанија за производњу компоненти и – у мањем обиму – од произвођача оригиналне опреме, који нуде производе са својим заштитним знаком. Војводина Метал Цлустер окупља 116 фирми, са 6.300 радника. Информационе технологије Сектор високих технологија је брзорастући сектор у Војводини. Развој софтвера представља главни извор прихода, посебно развој ЕРП решења, Јава апликација и софтвера за мобилне уређаје. Компаније у ИТ сектору највише се баве аутсорсингом софтвера на основу захтева међународних клијената, односно развојем сопствених софтверских производа за потребе домаћег и иностраног тржишта. Војводина посебну пажњу посвећује међурегионалној и прекограничној сарадњи, као и имплементацији приоритета дефинисаних у оквиру Стратегије Европске уније за Дунавски регион.