Једанаеста по реду конференција покрајинске Мреже институција „Живот без насиља” одржана је данас у Скупштини АП Војводине. Овогодишња конференција бавила се одговорношћу и обавезама надлежних институција у светлу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама које доноси недавно усвојен Закон о спречавању насиља у породици.
Изражавајући своје задовољство што је овај скуп окупио представнике и представнице свих институционалних система на свим нивоима власти, стручне и научне јавности, али и и организација цивилног друштва, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, у свом поздравном говору посебно је истакао оно што је циљ оснивања, али и основ функционисања Мреже „Живот без насиља”, чијим радом координира институција на чијем је челу:
„Мoja жeљa je дa дaнaс oвдe, зajeдничким нaпoрoм учинимo свe кaкo бисмo пoврaтили пoвeрeњe грaђaнa у институциje. Кaкo бисмо свимa oнимa кojи су угрoжeни и виктимизирaни пoкaзaли дa нису сaми и дa, мa кaкo тo прoзaичнo звучaлo, пoкaжeмo дa држaвa вoди рaчунa o интeрeсимa свojих грaђaнa. Taкoђe, желимо дa пoшaљeмo jaсну пoруку oнимa кojи вршe нaсиљe дa сe oнo нeћe тoлeрисaти. Дa нeћeмo oкрeнути глaву нa другу стрaну и дa имaмo jaсну стрaтeгиjу нeтoлeрaнциje, кaжњaвaњa, aли и oбaвeзуjућeг трeтмaнa нaсилникa. Тек систeмским, хoлистичким приступoм, мoгућe je учинити знaчajниjи пoмaк у зaштити жeнa, aли и других жртaвa нaсиљa. Teк пoстизaњeм висoких стaндaрдa у рaду свих кaрикa у лaнцу пoступaњa мoћи ћe сe oствaрити прojeктoвaни циљeви. Лaнaц je jaк кoликo и њeгoвa нajслaбиja кaрикa, a прeвeнциja нaсиљa нe трпи oвaквe слaбoсти.”
Уз професора Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, учесницима су се током уводне пленарне сесије обратили и Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, Слободан Јосимовић, заменик тужиоца у новосадском Вишем јавном тужилаштву и Тања Игњатовић из Аутономног женског центра. Прилику да активно учествују у раду Конференције учесници су имали у оквиру једног од четири панела посвећених специфичним темама. У панелу о насиљу у породици као безбедносном питању са учесницима су разговарале Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана Републике Србије и Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику. О специфичним ризицима жена из мањинских заједница са посебним освртом на ромску заједницу говорили су др Горан Башић, директор Института друштвених наука и посланица у Скупштини АП Војводине Јелена Јовановић. Уводничари панела о превенцији и третману сексуалног насиља били су Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство, др Никола Петковић из Окружног затвора у Новом Саду и проф. др Светлана Ивановић Ковачевић са Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине. Медијско извештавање о насиљу у породици и према женама било је тема о којој су са учесницима конференције разговарале др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и новинарка Душка Бајић, једна од ауторки серијала „Док није касно”, који се емитује на првом програму РТВ Војводине и бави се темом личног наоружања и насиља, укључујући и насиље у породици.
Конференција је ове године окупила око 120 представника судова и тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених установа, јединица локалне самоуправе, националних савета националних мањина, као и локалне заштитнике грађана и представнике стручне и академске јавности. Након презентације закључака из четири тематска панела, др Вељко Делибашић, научни сарадник Универзитета у Београду говорио је о усклађивању кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом. Излагањем о синдрому Ђеновезе, односно о тзв. посматрачима насиља, професор Павловић, покрајински заштитник грађана, затворио је конференцију разматрајући питање одговорности свакога кога насиље дотиче, нарочито његових очевидаца и сведока, да предузму нешто како би се оно спречило.
Као и ранијих година, закључци са годишње конференције Мреже „Живот без насиља” биће упућени надлежним органима са циљем да се укаже на актуелна питања и проблеме у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и родно условљеног насиља, односно на могућности унапређења формалноправног оквира и рада институција у циљу његове превенције и спречавања.