Треће по реду међународно саветовање Архива Војводине под називом „Време-сећање-идентитет-архив“ отворио је данас у Новом Саду заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић. Тема овогодишњег скупа је „Елите у Великом рату“ и на ту тему ће, током два дана саветовања, говорити преко четрдесет научника, историчара и стручњака из земље и иностранства.
У уводном делу саветовања, учеснике скупа поздравио је директор Архива Војводине Бранимир Андрић, који је подсетио на теме из претходних научних скупова са којих су објављене публикације, што ће бити случај и по окончању овогодишње научне конференције.
Др Небојша Кузмановић је рекао да се овим научним скупом оснажује култура сећања на догађаје из Првог светског рата, који јесу део нашег историјског идентитета. „Елите, које су тема овогодишњег скупа, биле су у фокусу и о њима су нас учили Гистав Ле Бон, Хосе Ортега и Гасет, као и Елијас Канети и многи други социолози и филозофи, јер су то биле елите које су водиле друштва и државе, обликовале њихова хтења, карактер и дух“, истакао је Кузмановић и додао да „су управо оне обликовале токове историје, па самим тим и историју Првог светског рата“.
„Први светски рат показао је кризу елите, јер постојеће друштвене, политичке, економске и националне противуречности тадашње елите нису могле да реше мирним путем. Велики рат донео је велику кризу човечанства, нова сазнања о карактеру света и човека, али и суштинску промену елита у појединим деловима света“, рекао је Кузмановић. Он је нагласио да је Краљевине Србије у време Великог рата имала снажну националну елиту, која је припадала заједници европских друштава. Српска елита, подсетио је Кузмановић, приносила је жртве у борби за слободу српске државе, јер су били у рововима и гинули су без малограђанске кукњаве, делећи своју судбину са народом.
По његовим речима, српска елита у егзилу на Крфу и Солуну, својим је деловањем обнављала моћ српске војске и државе свим полугама које су у том тренутку биле могуће. У Хабзбуршкој монархији, подсетио је Кузмановић, елита српског народа оптужена је од стране аустроугарске власти за чин сарајевског атентата и на тај начин развијала мржњу према српском народу као основну енергију рата. Монархија је тада уништењем елите хтела да уништи и обезглави цео народ, ударом на идентитетски код у свим крајевима тадашње монархије.
У свом закључку је др Кузмановић истакао да је тема „Елите у великом рату“ значајна јер отвара нове историографске могућности, и пожелео учесницима саветовања успешан рад и пријатан боравак у новој европској престоници културе.
У првом делу научног скупа говорио је и помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама задужен за културно наслеђе др Милан Мицић, на тему „Михајло Пупин и прикупљање добровољаца за српску и црногорску војску 1914-1918. године“.
