Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић открио је протеклог викенда споменик чувеном српском хајдуку Лази Харамбаши у насељу Сасе, надомак Нових Карловаца. Скулптура је рад писца и вајара Предрага Бањеглава и представља поклон Лазином родном селу.

Са жељом да врате сећања на претке који су досељени из Лике, Крајине и Далмације у Срем, да би као граничари у служби Аустрије бранили Аустријску монархију од упада Турака, а у исто време сневали снове о сопственој слободној држави и пружали отпор властима (Аустрије и Турске) деловањем хајдука, попут Лазара Добрића, родом из Саса, чувеног Лазе Харамбаше и његове дружине, с краја XVIII и почетком XIX века, уочи Првог српског устанка, приређена је ова свечаност.

По речима заменика Кузмановића, Лаза Харамбаша, како га историја памти, јесте још један доказ да је борба за слободу била је и остала трајна човекова жеља. „Зато смо се“, рекао је Кузмановић, „ окупили у Сасама како би ту чињеницу потврдили и подсетили се на дела чувеног Лазе Добрића, који је један најпознатијих хајдука свог времена“.

Лазар Добрић (Лаза Харамбаша) хајдуковао је крајем XVIII и почетком XIX века на просторима Турске и Аустрије, а чета му је била састављена од Сремаца и Србијанаца. Најпознатији хајдуци у његовој чети, а затим и сами харамбаше, били су Станоје Главаш и Карађорђе Петровић.

Лаза је био родом из сремског села Сасе, опанчар по занимању. Ухваћен од аустријских власти, он је осуђен на смрт, затим помилован десетогодишњом робијом, али је успео да побегне из затвора у Темишвару. Потом је био неухватљив за аустријске власти, а заштиту је налазио у Београду код султановог одметника, дахије Кучук Алије. Главе му је дошао београдски везир, недалеко од Јагодине (1803).

Уз пригодан драмски и културно-уметнички програм, реномирани историчари су говорили о историјској личности Лазе Харамбаше.