На згради ОШ „Бранко Радичевић“ у Танкосићеву, једном о места насталих 20-их година прошлог века дoсељавањем у Бачку солунских добровољаца из Првог светског рата, откривена је спомен-плоча посвећена 80. годишњици отварања те школе. Место је, иначе, добило име по мајору Војиславу Танкосићу (1880-1915), познатијем као Војвода Танкосић, једном од највећих јунака не само Великог рата, већ и свих претходних ратова за ослобођење и уједињење српског народа.
У присуству мештана, потомака солунских добровољаца који су основали Танкосићево, спомен-плочу су открили др Небојша Кузмановић, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и ћерка првог учитеља ове школе Оливера Кечић Тепавчевић.
„Чињеница да се отварања ове школе и оних који су је подигли сећамо и осам деценија касније, казује нам да ни време ни заборав не могу ништа великим људима и великим делима. Зато је откривање ове спомен-плоче више од обичне симболике. Зграда школе јесте руинирана, али нам ви оним што овде радите показујете да се вољом и љубављу може стварати и у најтежим условима и то нас обавезује да вам, у највећој могућој мери, помогнемо, да она буде реновирана“, рекао је, обраћајући се присутнима, заменик Кузмановић.
То ће, додао је он, бити на корист не само мештана Танкосићева, него и целог Кисача на које се то место, не само духовно него и физички, наслања.
Окупљенима су се обратили и проф. др Радмило Рончевић, хирург и председник ”Удружења ратника добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца”, Ненад Рончевић председник огранка у Танкосићеву, Лазар Ковачевић председник КУД-а ”Бранко Радичевић” и доктор медицинских наука Невенка Рончевић, која је одржала инспиративно предавање о историјату Танкосићева.
Током насељавања солунских добровољаца у Бачкој је између два светска рата створено око 50 нових насеља у којима је тада живело око 30.000 људи. Они су пореклом били из Лике, Херцеговине, Црне Горе, Босне, Боке Которске, Кордуна и Баније, а део су представљали и српски оптанти из Мађарске. Њихово насељавање је омогућено усвајањем закона о колонизацији и аграрној реформи. Добровољачка колонија Танкосићево нестала је на имању бившег велепоседника Рудолфа Котека, на којем су формиране и колоније, а доцније насељена места Степановићево, Ветерник и Пасуљиште односно Војвода Мишић.
