Заменица покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф др Душица Ракић учествовала је данас на округлом столу: „Високо образовање, стање и перспективе“, другог по реду у заједничкој организацији Матице српске, Огранка САНУ у Новом Саду и Универзитета у Новом Саду.
Обраћајући се присутнима, Душица Ракић поздравила је иницијативу три друштвено одговорне институције које су увиделе проблеме у области високог образовања и упоредиле их са сличним проблемима у земљама из окружења. Она је истакла да би управо овакви скупови требало да представљају путоказ и дају смернице за унапређење високог образовања.
„Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност заступа тезу да би повезивање науке и привреде довело до бољег планирања високообразованог кадра за области од националног интересе, а што би условило и брже запошљавање. Такође, повезивање науке и привреде повећало би и научну продукцију универзитетских наставника, као и економску добит за високошколске установе“, истакла је заменица Ракић.
На скупу је било речи о слабости тренутног начина финансирања установа високог образовања у Србији, као и савременим моделима финансирања високог образовања у Европи.
Према речима академика Стевана Пилиповића, председника Огранка САНУ у Новом Саду, један од највећи проблема високог образовања у Србији тренутно представља питање аутономије универзитета.
„Жеља за смањивањем аутономије универзитета постоји свуда у свету, а не само код нас. С друге стране, висок степен аутономије укључује висок степен одговорности, пре свега када је реч о високом степену образовања, које мора да прати савремене токове и актуелне теме. Такозвана модернизација високог образовања односи се на оно што данас зовемо дуално образовање“, рекао је Пилиповић.
Ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Душан Николић, најавио је сличне скупове који ће се у наредних месец дана организовати широм Европе. Један од њих је и Ректорска конференција на којој ће једна од централних тема бити актуелни трендови смањивања аутономије универзитета, због велике економске кризе и потребе многих држава да смање давања из буџета.
Неке од тема које су се могле чути на данашњем округлом столу биле су и: законска регулатива, као гарант квалитета високог образовања; услови за запошљавање у областима од националног интереса; глобализација и високо образовање, друштвене науке и хуманистика у Болоњској декларацији; предности и недостаци акредитације у високом образовању и основни принципи образовног процеса и обезбеђивање ефикасности образовања у ИТ сектору.
