Изражена забринутост грађана за будућност насељених места у сеоским срединама, у којима се број становника убрзано смањује због одсељавања радно способног становништва, нарочито младих у репродуктивном периоду, обележила је овогодишње посете институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана насељеним местима на територији АП Војводине. Притужбе грађана на лош материјални положај услед изузетно ограничених могућности запошљавања и остваривања прихода указују на један о кључних разлога због којих се становници мањих места у Војводини одлучују да живе у градовима или, још чешће, да се одселе у иностранство и са собом поведу целу породицу.
Током ових посета, грађани су указивали и на то да се у Републици Србији, односно на територији АП Војводине питању популационе политике не приступа стратешки чак ни на локалном нивоу, упркос томе што у Програму демографског развоја АП Војводине значајно место заузима део који се односи на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је још 2014. године, у истраживању о локалним популационим политикама,указао на то да ни две трећине војвођанских локалних самоуправа тада није ималоу својену локалну стратегију социјалне заштите, док око трећина њих није имала нити овај, нити друге стратешке документе у области популационе политике. Усвајање и – што је најважније – спровођење мера садржаних у оваквим документима ублажило би негативна демографска кретања, уз спровођење одговарајућих мера и у области запошљавања и образовања.
Имајући у виду, међутим, смањивање буџетских средстава на свим нивоима током протекле две године, сасвим је извесно да се ситуација вези са пружањем подршке породицама са децоми другим мерама популационе политике није битно променила. На то указују и информације добијене од грађана, који су током разговора са заменицама покрајинског заштитника грађана – омбудсмана истицали нарочито тежак положај појединих категорија становништва у сеоским срединама – младих, жена свих узраста, незапослених и издржаваних лица, као и особа које услед нарушеног здравственог стања често или стално користе услуге установа здравствене и социјалне заштите, а које су им тешко доступне због удаљености од њиховог места становања или због тога што услед сиромаштва те услуге не могу себи да приуште.
Препоруке које су јединицама локалне самоуправе упућене 2014. године релевантне су и данас. Потребно је анализирати демографску слику локалне средине, идентификовати ресурсе који у њој постоје, успоставити институционални оквир за спровођење локалне популационе политике и међусекторску сарадњу. Локалне мере популационе политике потребно је дефинисати имајући у виду и њену родну димензију и обезбедити средства за спровођење ових мера. Родној димензији популационе политике посвећен је и овогодишњи Светски дан становништва, који се бави друштвеним улагањем у развој свести девојчица у тинејџерском узрасту, међу којима је још увек значајан број оних којима је ускраћена могућност остваривања основних људских права, попут права на информисаност о сопственим правима, на здрав живот или на образовање.
Прeмa пoдaцимa УНИЦEФ-a и Рeпубличкoг зaвoдa зa стaтистику из 2014. гoдинe, oкo 4 прoцeнтa млaдих жeнa у Србији узраста 15-19 гoдинa су трeнутнo удaтe или живе у вaнбрaчнoj зajeдници. Кoд жeнa из нajсирoмaшниjих дoмaћинстaвa тaj проценат је 9 посто. Meђу жeнaмa стaрoсти 20–49 гoдинa, 7 прoцeнaтa сe удaлo прe нaвршeнe 18. гoдинe живoтa. Meђу млaдим жeнaмa стaрoсти 15–19 гoдинa из рoмских нaсeљa, скоро поливина су трeнутнo удaтe, aли тaj пoкaзaтeљ је још већи (52 прoцeнтa) кoд жeнa из нajсирoмaшниjих дoмaћинстaвa и сa oснoвним oбрaзoвaњeм. Прe нaвршeнe 15. гoдинe удaла сe готово петина дeвojaкa и жeнa узрaстa 15–49 гoдинa, дoк сe готово две трећине жeнa стaрoсти 20–49 гoдинa удaлo прe нaвршeнe 18. гoдинe.
Светски дан становништва, 11. јул установљен је 1989. године на иницијативу Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), чији програми суодувек били усмерении ка пружању подршке девојчицама – ка укидању праксе склапања дечјих бракова и смањењу број трудноћа међу малолетницама, а посебно ка томе да се оне довољно оснаже како би на основу поузданих и научно заснованих информација могле одлучивати о свом здрављу и животу.
