Нови Сад, 17. новембар – Због прикривене и вишеструкедискриминације жене 21. века су у положају да морају поново да се боре за правакоја су им међународним и државним документима већ раније дата. С обзиром надруштвено-економски и политички положај и улогу жена у данашњем свету,поставља се питање релативизације људских права и у области роднеравноправности.
Током два дана учесници конференције су се бавили проблемомдискриминације жена и других мањинских група, по више основа и на различитимнивоима, указијући на сложеност феномена људских права загарантованихмеђународним документима и домаћим законима, њихову међусобну недовојивост, тена чињеницу да је дискриминација законски кажњива.
На конференцији је учествовало преко 60 особа из 8 европскихземаља и региона. Међу излагачима су били омбудсмани специјализовани за областродне равноправности и представници државних омбудсмана из Аустрије, Норвешке,Грчке, Хрватске, Македоније, Републике Српске и са Косова, локални омбудсманииз наше земље, представници Правног факултета у Новом Саду, као и представнициоргана управе, међународних и локалних невладиних организација које се бавељудским правима и родном равноправношћу.
Радни део конференције је започео др Петар Теофиловићговорећи о искуствима Покрајинског омбудсмана у заштити права жена. ПетарТеофиловић је навео да око трећине укупног броја представки на годишњем нивоупокрајинском омбудсману подносе жене, те да се оне највише односе на питања изобласти породичног права, издржавања деце и насиља у породици. Истичућипотребу да се ниво жаштите људских права жена и поштовања принципа роднеравноправности подигне на виши ниво, наведено је да су жене у свакодневномживоту вишеструко дискриминисане како на тржишту рада, тако и у области образовања,здравству и структурама одлучивања, као и да су оне много чешће жртве насиљау продици у односу на мушкарце.
Када је реч о поступању у случајевима дискриминације  и њеном законском санкционисању, наглашеноје да позитивна дискриминација није у сукобу са мерама позитивне акције узаштити људских права друштвено рањивих група, те да је неопходно увекинсистирати на поштовању закона и међународних докумената који се односе наову област. Као теже уочљив облик кршења људских права пристуна јеиндиректна дискриминација, која је у порасту нарочито у области запошљавања.Додатни проблем је њено чињенично доказивање. Неусклађеност одговарајућезаконске регулативе са једне, као и недовољна разрађеност механизамаостваривања људских права са друге стране, представља велики проблем узаштити дискриминисаних особа.
Поред обавештавања странака о њиховим правима, помоћи упредузимању потребних правних мера и старања о томе да се особа која једискриминисана не постави у неповољан положај у том процесу, пресудном улогомомбуда сматра се искориштавање могућности да предалжу амандмане на законе идруге правне акте, те да преко медија указују на случајеве дискриминације итако подигну свест јавности о борби против ње.