Покрајинска влада утврдила је данас Предлог покрајинске скупштинске одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине 2023–2030. године, о ком ће се изјаснити посланици на седници Скупштине Војводине.
Циљ доношења овог важног планског документа јесте дефинисање ефикасног модела организације и координације развојних политикa АП Војводине и утврђивање оптималних решења за превазилажење затечених развојних проблема и унапређење друштвено-економског положаја свих грађана АП Војводине.
План развоја дефинише циљеве у свим областима друштвеног живота и механизме за њихово остваривање, као и одговорност свих којима ће примена тих механизама бити поверена. Приоритетни циљеви овог плана и мере за њихово остваривање интегрисани су у четири развојна правца: Војводина као место непрекидног раста животног стандарда, енергетски одржива, дигитална и просторно повезана Војводина, зелена Војводина, отпорна на климатске промене и интеркултурална Војводина.
Носилац израде овог стратешког документа јесте Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, а процес израде је координирала Развојна агенција Војводине. У изради је учествовало више од 20 институција са преко 100 стручних представника, а јавним презентацијама је присуствовало више од 300 заинтересованих грађана.
Покрајинска влада утврдила је данас и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о Програму за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2023. до 2026. године.
Реч је о стратешком документу којим су дефинисани правци деловања у циљу ефикасне заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља, у складу са законом и програмским, развојним и планским документима Републике Србије.
У Војводини су у овој области остварени значајни резултати на плану подизања свести јавности и јачања капацитета институција кроз кампање и програме основних и специјализованих обука запослених у релевантним установама и службама.
На данашњој седниц Покрајинска влада је утврдила и предлоге покрајинских скупштинских одлука о изради просторних планова подручја посебне намене предела изузетних одлика „Кањишки јараши“, Парка природе „Слатине у долини Златице“ и подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е 70, деоница Панчево – Вршац – гранични прелаз Ватин. Утврђен је и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о доношењу Просторног плана подручја посебне намене за изградњу насипа код насеља Купиново.
За наставак радова на обнови и уређењу Николајевске цркве у Новом Саду издвојено је 86,5 милиона динара, а средства су усмерена Покрајинском заводу за заштиту споменика културе. План је да до краја ове године буде завршени сви радови у самој цркви и у целој порти. Николајевска црква потиче из тридесетих година осамнаестог века и убраја се у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.
За трећу фазу радова на санацији конака манастира Мала Ремета на Фрушкој гори издвојено је 23,6 милиона динара, а средства су усмерена Заводу за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Радови обухватају санацију фасаде и олука конака и капеле, као и уређење прилаза са изградњом потпорног зида манастира.
Покрајинска влада је у првој фази финансирала делимичну обнову конака Мале Ремете, а радови су подразумевали санацију капиларне влаге пресецањем зидова, са мањом адаптацијом простора у приземљу, рушење преградних зидова и замену столарије. У другој фази извођени су радови на уређењу ентеријера, изради подова, замени електроинсталација, као и конзерваторско-рестаураторски радови.
Манастир Мала Ремета припада Епархији сремској Српске православне цркве и налази се у средишњем делу Фрушке горе. Реч је о споменику културе од изузетног значаја. Први писани траг о манастиру Мала Ремета појављује се у документу из 1546. године, а у историјским изворима као могући оснивач помиње се „сремски краљ“ Драгутин Немањић.
