Нови Сад, 21. децембар – На свечаности одржаној вечерас у централном холу Извршног већаВојводине, додељене су три годишње престижне награде које носе име др Зораначинђића, а које додељују Извршно веће Војводине и Универзитет у Новом Саду.
Ванредном професору Природно-математичког факултета у НовомСаду др Игору Долинки, награду Извршног већа Војводине за младог научника иистраживача уручила је почасни председник Одбора за доделу награде Ружицачинђић.
– Вредан признања и похвале је напор ових и свих младихљуди који данас, у приликама које нису нарочито наклоњене онима који бижелели да се баве научним радом, да истрају на том научном путу, да будуупорни, упркос честом моделу понашања и живота, у коме се цене само брз успехбез много труда, лако стицање привилегија и материјално богатство. Зато нијелако младим људима данас, тешко им је да пронађу своје место у друштву. Нажалост, и само друштво и држава не чине довољно да стимулишу и подстакну онукреативну, стваралачку снагу и жељу за знањем коју млади носе у себи и желеда искажу. Уверена сам да ми сви знамо шта желимо, а желимо истински исуштински демократски преображај наше земље, њено укључивање у европскетокове развоја, и да нам буде боље. А када то да постигнемо, обезбедићемо исугурну будућност и генерацијама које долазе, рекла је Ружица чинђић ипоручила:
– Предуго су ова земља и њени грађани тапкали у месту,били изоловани, осуђени на стагнацију, на свакодневну борбу за преживљавање.Предуго су се бавили прошлошћу, не гледајући на будућност. Сада нам се пружајединствена прилика да разумно и одговорно одлучимо којим путем желимо даидемо. Немамо више времена за губљење, пре свега млади људи ове земље нетреба да буду таоци прошлости. И сигурна сам да ћемо успети да донесемо правуодлуку, која није само лична одлука, јер од ње зависи судбина, како Војводине,тако и целе Србије. Ми смо ту да вас помогнемо, да вас подржимо, јер сте винаша савест и наша будућност. Од вашег избора, од ваше снаге и одлучностизависи и морални и материјални преображај наше земље. Ја сам зато сигурна даћете знати и умети да донесете одлуку, а она једно значи тај избор за будућност. Професор др Игор Долинка рођен је у Суботици 1973. године.Природно-математички факултет завршио је 1997. године са просеком 10. Три путаје био математички првак СФРЈ, два пута првак Балкана. Од Универзитета у НовомСаду награђен је 1993,1995, 1996. и 1997. године, када је и проглашен занајбољег студента НУ. Награду "Милева Марић Ајнштајн" добио је 1996.и 2000. године. Награду Универзитета у Нишу "Цар Константин" добио је2001. године. Са 30 година изабран је за ванредног професора на ПМФ. За деветгодина рада био је аутор и коаутор 45 радова, од којих је 26 публиковано уводећим часописима међународног значаја, а 14 припадају врхунској категоријисветских часописа. У водећим светским часописима цитиран је 26 пута.
Награду за најбољег студента Универзитета у Новом Саду ушколској 2005/2006. години, Маји Тасковић са Природно-математичког факултетауручио је председник Извршног већа Војводине мр Бојан Пајтић.
– Када Србија сазри и када схвати, никада себи нећеопростити што је славила министре полиције од Грашанина до Ранковића, а нијечула и није желела да чује своје реформаторе од Доситеја до Зорана чинђића. И када се то догоди, тадаће свако имати довољно храбрости да напише историју ове земље. Кад Србијаодрасте и коначно стане на ноге, схватиће дијагнозу коју је поставио Зоранчинђић, да је била тешко болесна, да ту болест није било могуће излечити само пукомпроменом власти. Тада ће сви рећи да су нам навике биле погрешне и да нам јестил живота био основна препрека за живот. Када Србија коначно призна да суколевке, а не гробови наша највећа светиња, тада ће свима бити јасно заштотреба да се окренемо будућности, а не прошлости. Кад сваком грађанину Србијебуде јасно да не постоји министар који може боље да решава проблеме, негошто он сам може то да учини, тада ћемосхавтити кључну максиму коју је Зоран чинђић упутио својој земљи: ,,Не питајову владу шта она може да учини за тебе, него се питај шта ти можеш да учинишза себе и своју породицу,,. Када Србија коначно снажним кораком крене у свет,тада ће видети да тамо нема мржње према нама, да нема никаквих завера и да суједини који су нам саплитали ноге билимеђу нама. Огрешила се Србија, али неправду према Зорану чинђићу не може даисправи, али према себи може и мора. Постоје они који претендују да су једининастављачи Зорановог пута, а заборављају да је то једино могуће учинити онакокако је то он тражио – делима, искључиво радом и резултатима. И ако ме питатеко су данас настављачи Зорановог пута, то су, сасвим сигурно, ови људи којиданас добијају награде, независно од тога какво је њихово политичкоопредељење. Они се понашају онако како је то Зоран тражио од нас. Уче,усавршавају се, истражују, стално напредују. Госпођица Маја Тасковић најбољије студент Новосадског универзитета, њене десетке, њене награде, све оно штоје она учинила – представља Србију и Војводину какву је Зоран чинђић желео.Зато госпођице Тасковић, хајде да мењамо Србију – куцнуо је час.
Маја Тасковић је рођена 1983. године у Новом Саду. Природно-математичкифакултет у Новом Саду завршила је 2006. године са просечном оценом 10.
Награду за најбољи дипломски или магистарски рад из областифилозофских и социолошких наука за 2006. годину у Републици Србији добио је мрДраган Тодоровић са Универзитета у Нишу, за магистарски рад под називом"Утицај етничко-религијских чинилаца на социјалну дистанцу према Ромима".Награду је уручио председник Републике Србије Борис Тадић.
– Овај дан је посвећен и Зорану чинђићу, овај дан јепосвећен и знању, овај дан је посвећен и образовању као најважнијем развојномресурсу сваког друштва. Овај дан је посвећен и награђенима и свим младимљудима и њиховим професорима који желе да мењају стварност, која није увекнајбоља. Мени је посебна част да се ова церемонија, додела награда Зоранчинђић обавља у Новом Саду, граду у којем је Зоран чинђић на неки начинзаокружио своју професорску, своју образовну каријеру, коју је почео уБеограду, наставио у Констанци, радећи на универзитету у том граду, наИнституту у Франкфурту, долазећи на крају на Универзитет у Новом Саду,враћајући се у своју земљу. Након универзитетске и научне каријере он јенаставио каријеру човека који је желео своје знање да преточи у праксу, дамења стварност и сваки научник, уствари, сврху обављања тог посла види уједној крајњој консеквенци, а то је да мења стварност и да науку и сазнањепримени у промени стварности са којом нисмо задовољни. У том смислу увек је унауци један сегмент револуције. Увек је у науци исказана смелост и храброст,увек је у науци потребно учинити искорак више – дакле све оно што јекарактерисало личност Зорана чинђића Они који су га знали били су сведоци техрабрости, те смелости, фантастичне визије, сјајне личности великогобразовања, човека који се није либио да крене и у оне области које су билеврло опасне и у области знања и мењања стварности. Уверен сам да је свакилауреат награде «Др Зоран чинђић» свестан ових чињеница и убеђен сам да ћегосподин Тодоровић наставити свој истраживачки пут са свешћу о потребама да семења и ово друштво и са пуним оптимизмом да је то стварно могуће. Част ми једа му предам награду «Др Зоран чинђић».
Драган Тодоровић је рођен 1971. године, у Нишу. Магистар је социологије и ради као асистентна студијској групи за историју на Филозофском факултету у Нишу. Објавио је осам стручних књига. Награду"Др Зоран чинђић" добио је за магистарски рад под називом"Утицај етничко-религијских чинилаца на социјалну дистанцу премаРомима".
У име награђених захвалио се проф. др Игор Долинка:
– Рече једном један мудар човек: ,,Гледајте у будућност,срешћемо се тамо ви и ја,,. Ове награде долазе као признање за рад и резултатекоје смо постигли у прошлости. Ове награде нас, сво троје, окрећу кабудућности, у којој наша земља цени и убире најлепше плодове рада и трудамладих људи у напону своје снаге, будућности у којој нас у свету са осмехом иуважавањем препознају, управо по том раду и труду, будућности у којој су нашеунутрашње вредности, знање, наука, култура уопште она права оружја којима себрани Србија.
Свечаности су присуствовали научни и културни радници,награђени ранијих године, чланови Извршногвећа и други угледни гости.