Нови Сад, 21. децембар – На свечаности одржаној вечерас у централном холу Извршног већаВојводине, додељене су три годишње престижне награде које носе име др Зораначинђића, а које додељују Извршно веће Војводине и Универзитет у Новом Саду.
Ванредном професору Природно-математичког факултета у НовомСаду др Игору Долинки, награду Извршног већа Војводине за младог научника иистраживача уручила је почасни председник Одбора за доделу награде Ружицачинђић.

– Вредан признања и похвале је напор ових и свих младихљуди који данас, у приликама које нису нарочито наклоњене онима који бижелели да се баве научним радом, да истрају на том научном путу, да будуупорни, упркос честом моделу понашања и живота, у коме се цене само брз успехбез много труда, лако стицање привилегија и материјално богатство. Зато нијелако младим људима данас, тешко им је да пронађу своје место у друштву. Нажалост, и само друштво и држава не чине довољно да стимулишу и подстакну онукреативну, стваралачку снагу и жељу за знањем коју млади носе у себи и желеда искажу. Уверена сам да ми сви знамо шта желимо, а желимо истински исуштински демократски преображај наше земље, њено укључивање у европскетокове развоја, и да нам буде боље. А када то да постигнемо, обезбедићемо исугурну будућност и генерацијама које долазе, рекла је Ружица чинђић ипоручила:
– Предуго су ова земља и њени грађани тапкали у месту,били изоловани, осуђени на стагнацију, на свакодневну борбу за преживљавање.Предуго су се бавили прошлошћу, не гледајући на будућност. Сада нам се пружајединствена прилика да разумно и одговорно одлучимо којим путем желимо даидемо. Немамо више времена за губљење, пре свега млади људи ове земље нетреба да буду таоци прошлости. И сигурна сам да ћемо успети да донесемо правуодлуку, која није само лична одлука, јер од ње зависи судбина, како Војводине,тако и целе Србије. Ми смо ту да вас помогнемо, да вас подржимо, јер сте винаша савест и наша будућност. Од вашег избора, од ваше снаге и одлучностизависи и морални и материјални преображај наше земље. Ја сам зато сигурна даћете знати и умети да донесете одлуку, а она једно значи тај избор за будућност.  Професор др Игор Долинка рођен је у Суботици 1973. године.Природно-математички факултет завршио је 1997. године са просеком 10. Три путаје био математички првак СФРЈ, два пута првак Балкана. Од Универзитета у НовомСаду награђен је 1993,1995, 1996. и 1997. године, када је и проглашен занајбољег студента НУ. Награду "Милева Марић Ајнштајн" добио је 1996.и 2000. године. Награду Универзитета у Нишу "Цар Константин" добио је2001. године. Са 30 година изабран је за ванредног професора на ПМФ. За деветгодина рада био је аутор и коаутор 45 радова, од којих је 26 публиковано уводећим часописима међународног значаја, а 14 припадају врхунској категоријисветских часописа. У водећим светским часописима цитиран је 26 пута.
Награду за најбољег студента Универзитета у Новом Саду ушколској 2005/2006. години, Маји Тасковић са Природно-математичког факултетауручио је председник Извршног већа Војводине мр Бојан Пајтић.
– Када Србија сазри и када схвати, никада себи нећеопростити што је славила министре полиције од Грашанина до Ранковића, а нијечула и није желела да чује своје реформаторе од Доситеја  до Зорана чинђића. И када се то догоди, тадаће свако имати довољно храбрости да напише историју ове земље. Кад Србијаодрасте и коначно стане на ноге, схватиће дијагнозу коју је поставио Зоранчинђић, да је била тешко болесна, да ту болест није било могуће излечити само пукомпроменом власти. Тада ће сви рећи да су нам навике биле погрешне и да нам јестил живота био основна препрека за живот. Када Србија коначно призна да суколевке, а не гробови наша највећа светиња, тада ће свима бити јасно заштотреба да се окренемо будућности, а не прошлости. Кад сваком грађанину Србијебуде јасно да не постоји министар који може боље да решава проблеме, негошто  он сам може то да учини, тада ћемосхавтити кључну максиму коју је Зоран чинђић упутио својој земљи: ,,Не питајову владу шта она може да учини за тебе, него се питај шта ти можеш да учинишза себе и своју породицу,,. Када Србија коначно снажним кораком крене у свет,тада ће видети да тамо нема мржње према нама, да нема никаквих завера и да суједини који су нам  саплитали ноге билимеђу нама. Огрешила се Србија, али неправду према Зорану чинђићу не може даисправи, али према себи може и мора. Постоје они који претендују да су једининастављачи Зорановог пута, а заборављају да је то једино могуће учинити онакокако је то он тражио – делима, искључиво радом и резултатима. И ако ме питатеко су данас настављачи Зорановог пута, то су, сасвим сигурно, ови људи којиданас добијају награде, независно од тога какво је њихово политичкоопредељење. Они се понашају онако како је то Зоран тражио од нас. Уче,усавршавају се, истражују, стално напредују. Госпођица Маја Тасковић најбољије студент Новосадског универзитета, њене десетке, њене награде, све оно штоје она учинила – представља Србију и Војводину какву је Зоран чинђић желео.Зато госпођице Тасковић, хајде да мењамо Србију – куцнуо је час.
Маја Тасковић је рођена 1983. године у Новом Саду. Природно-математичкифакултет у Новом Саду завршила је 2006. године са просечном оценом 10.
Награду за најбољи дипломски или магистарски рад из областифилозофских и социолошких наука за 2006. годину у Републици Србији добио је мрДраган Тодоровић са Универзитета у Нишу, за магистарски рад под називом"Утицај етничко-религијских чинилаца на социјалну дистанцу према Ромима".Награду је уручио председник Републике Србије Борис Тадић.
– Овај дан је посвећен и Зорану чинђићу, овај дан јепосвећен и знању, овај дан је посвећен и образовању као најважнијем развојномресурсу сваког друштва. Овај дан је посвећен и награђенима и свим младимљудима и њиховим професорима који желе да мењају стварност, која није увекнајбоља. Мени је посебна част да се ова церемонија, додела награда Зоранчинђић обавља у Новом Саду, граду у којем је Зоран чинђић на неки начинзаокружио своју професорску, своју образовну каријеру, коју је почео уБеограду, наставио у Констанци, радећи на универзитету у том граду, наИнституту у Франкфурту, долазећи на крају на Универзитет у Новом Саду,враћајући се у своју земљу. Након универзитетске и научне каријере он јенаставио каријеру човека који је желео своје знање да преточи у праксу, дамења стварност и сваки научник, уствари, сврху обављања тог посла види уједној крајњој консеквенци, а то је да мења стварност и да науку и сазнањепримени у промени стварности са којом нисмо задовољни. У том смислу увек је унауци један сегмент револуције. Увек је у науци исказана смелост и храброст,увек је у науци потребно учинити искорак више – дакле све оно што јекарактерисало личност Зорана чинђића Они који су га знали били су сведоци техрабрости, те смелости, фантастичне визије, сјајне личности великогобразовања, човека који се није либио да крене и у оне области које су билеврло опасне и у области знања и мењања стварности. Уверен сам да је свакилауреат награде «Др Зоран чинђић» свестан ових чињеница и убеђен сам да ћегосподин Тодоровић наставити свој истраживачки пут са свешћу о потребама да семења и ово друштво и са пуним оптимизмом да је то стварно могуће. Част ми једа му предам награду «Др Зоран чинђић».
Драган Тодоровић је рођен 1971. године, у Нишу.  Магистар је социологије и ради као асистентна студијској групи за историју на Филозофском факултету у Нишу.  Објавио је осам стручних књига. Награду"Др Зоран чинђић" добио је за магистарски рад под називом"Утицај етничко-религијских чинилаца на социјалну дистанцу премаРомима".
У име награђених захвалио се проф. др Игор Долинка:
– Рече једном један мудар човек: ,,Гледајте у будућност,срешћемо се тамо ви и ја,,. Ове награде долазе као признање за рад и резултатекоје смо постигли у прошлости. Ове награде нас, сво троје, окрећу кабудућности, у којој наша земља цени и убире најлепше плодове рада и трудамладих људи у напону своје снаге, будућности у којој нас у свету са осмехом иуважавањем препознају, управо по том раду и труду, будућности у којој су нашеунутрашње вредности, знање, наука, култура уопште она права оружја којима себрани Србија.
Свечаности су присуствовали научни и културни радници,награђени ранијих године, чланови  Извршногвећа и други угледни  гости.