Нови Сад, 2. новембар – У организацији Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој, у Скупштини АП Војводине, одржан је стручни скуп са темом "Водоснабдевање у Војводини". На симпозијуму су представљени резултати пројеката у области водоснабдевања, које је реализовало Извршно веће Војводине, са домаћим и страним партнерима- Имајући у виду да је вода најважнији стратешки ресурс XXИ века, развијене европске земље посвећују дужну пажњу водоснабдевању, уз придавање прворазредног значаја и одговарајуће издвајање знатних финансијских средства за решавање проблема. И у нашој земљи тим питањима мораће да се посвети дужна пажња, казао је проф. др Миладин Аврамов, заменик покрајинског секретара за заштиту животне средине и оџиви развој. Наглашавајући веома неповољно стање у области водоснабдевања у АП Војводини, он је објаснио да је то је резултат дугогодишње неадекватне институционалне организованости, праћене недовољним улагањима у изградњу нових и одржавање постојећих система. Према његовим речима, снабдевање становништва водом у Покрјини далеко је испод задовољавајућег нивоа, нарочито када је реч о количини и квалитету расположиве воде за пиће. Представљајући тематску студију "Водоснабдевање у Војводини", помоћник покрајинског секретара за заштиту животне средине и одрживи развој Нада Лазић, изнела низ интересантних података до којих се дошло приликом израде овог документа.- У нашој покрајини има 45 општина и 463 насељена места са укупно 2.118.493 становника. Од тог броја 392 насеља имају изграђен водовод, што је 96 посто, док је 71 насеље без водовода, што чини четири посто. Сва насеља већа од 10.000 становника имају изграђен јавни водовод, док насеља – седишта општина, без обзира на величину, имају јавни водовод. Укупан број водовода је 307, од чега су 157 у оквиру јавних предузећа, а о 150 водовода брину месне заједнице – рекла је Нада Лазић. 
Она је изнела и податке о структури потрошње воде. Укупна дневна потрошња воде је 245 литара по становнику, од чега индивидуална домаћинства троше 142 литре по становнику на дан (58 посто), а пословни потрошачи 47 литара по становнику на дан (19 посто). Губици воде износе 56 литара по становнику на дан (23 посто). Говорећи о експлоатацији подземих вода она је навела да је јавно снабдевање оријентисано искључиво на коришћење подземних вода на дубинама од 50, 50-250 и изнад 300 метара дубине. На основу пројекције до 2030. године, када се очекује потрошња од 11 литара по становнику на дан, установљен је проблем обезбеђења довољне количине воде, што је, како је објанила Нада Лазић, последица њеног прекомерног трошења.
Када је квалитет воде у питању може се рећи да су задовољени сви домаћи и међународни стандарди, пошто се најчешће захватају дубоки водоносни слојеви заштићени од загађења са површине терена. Међутим, опасност представљају напуштени бунари, који нису адекватно затворени. Проблем неадекватног квалитета воде јавља се на простору западне Бачке, северног и средњег Баната, где се у води појављују органске материје, арсен, гвожђе, манган, амонијум јон… Нада Лазић је појаву арсена у појединим деловима војвођанске територије објаснила последицом природних особина водоносних слојева овог подручја. Подсетила је да је, према европским стандардима, дозвољена граница овог хемијског елемнта 10 посто јединица на литар воде.
Помоћник покрајинског секретара за заштиту животне средине Нада Лазић говорила је о пројектима који су реализовани, или су у току, за период 2004 – 2006. година. Међу њима, најзначајнији су И и ИИ фаза "Алтернативног решења водоснабдевања становништва и индустрије Војводине", чија је реализација у току. Уз Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, у рализацију је укључен и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Значајан пројекат је и "Студија и размена искустава у вези унапређења квалитета вода за пиће", у оквиру стручне сарадње на нивоу Регије ДКМТ, уз учешће Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и Секетаријата за регионалну и међународну сарадњу.